Zabranjeni etrel truje naše voćke

J. SUBIN

18. 06. 2016. u 12:45

Stručnjaci upozoravaju na nekontrolisanu upotrebu pesticida koji se nabavljaju na crnom tržištu. Budimović: Pojačati kontrolu na pijacama

Забрањени етрел трује наше воћке

U SRBIJI se o prekomeronoj upotrebi pesticida i insekticida priča tek kada dođe do pomora ptica i pčela. Da se ponovo ne bi čekao neki incident, stručnjaci upozporavaju na nekontrolisanu upotrebu zaštitnih sredstava koja je, kako kažu, uzela maha. Poslednjih godina, pojedini proizvođači dohvatili su se i sredstava za brzo zrenje, pa često, vansezonsko povrće i voće, naročito paradajz, dinja i jagoda, "pocrvene" tokom noći. Glavni krivac za to je sve rasprostranjenija upotreba zabranjenog "etrela".

- Pesticidi, herbicidi i insekticidi mogu da doprinesu boljem prinosu, ali mogu da budu i veliki problem - priča Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. - NJihova upotreba mora biti strogo kontrolisana, treba voditi evidenciju o tome, kao i poštovati karencu, vreme od poslednjeg tretiranja do upotrebe. Tako, svi proizvođači, prilikom prodaje svojih proizvoda, trgovinama treba da dokumentuju kada su koji preparat upotrebili i na koji način. Potrebno je pojačati kontrolu na zelenim i kvantaškim pijacama, kao i na otkupnim mestima.

Prema rečima Budimovića, bitno je da se ambalaža ovih preparata neškodljivo ukloni. Primena ovih preparata kod ratarskih kultura je bitna, jer ulazi u proces pripremanja hrane za životinje, pa samim tim i u meso i mleko.

- Ceo izvozni posao može biti doveden u pitanje ako se prekomerno upotrebljavaju ovi preparati - ističe Budimović. - Zbog toga je bitno koristiti savetodavne službe i stručnjake, a naročito kontrolisati prodaju ovih preparata.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da proizvođači kupuju sredstva za zaštitu bilja isključivo u registrovanim objektima, čime se eliminiše rizik od nabavke sumnjivih preparata.

- Poljoprivrednici treba da koriste informacije Prognozno-izveštajne službe, koja postoji već šest godina - kažu u resornom ministarstvu. - NJihove informacije zasnovane su na biološkim pragovima štetnosti organizama, koji nisu dobri za bilje. Time se štedi vreme, novac i smanjuje upotreba sredstava na neophodnu meru.

S druge strane, ima voćara i povrtara u Srbiji, koji često i ne znaju šta kupuju od preparata i kako to koriste. Na "crno" kupuju zaštitna sredstva, a kako su nam nezvanično rekli, voće znaju da prskaju i 10 do 15 puta godišnje.

MANJI MANJE PRSKAJU

NE može sve da se kontroliše, da budemo realni, naglašava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić. - Manji proizvođači, manje možda i prskaju, a veći rade onako kako treba, jer su više prisutni na tržištu.

- Mislim da su proizvođači u Srbiji prilično edukovani i slušaju savete - kaže profesor Miletić. - Niko neće da baca više nego što je potrebno, jer zaštitna sredstva nisu jeftina uopšte.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

SS

18.06.2016. 13:38

Pa agronomi treba da propisu recept za lijecenje biljaka kao ljekar za covjeka i stvar je jasna.

izgleda moze da se kupi i neprskano

18.06.2016. 14:21

Jutros kupujem sir i surutku,vidim pored tezge gajbica paradajza, onako, nikakav, sav grbav, sa onim ostecenjima, posto? 80 dinara kilogram. Nisam odoleo,kupih kilogram. I sada jedem salatu kao sto sam jeo pre 30-40 godina, paradajz bez onih zila, lep,ukusan.Naravno, znam da to u izvozu nema sanse, i ovde ga malo ljudi kupuje. Ali, meni prija.

Sto posto ti je taj neprskan

18.06.2016. 19:46

@izgleda moze da se kupi i neprskano - pa, znaš li ti u koje vreme je nekada paradajz dospevao? Od polovine jula... a sad? Nema većih prevaranata od srpskih seljaka.

Јоцал

18.06.2016. 16:31

... не купују се средства за заштиту биља ни на црно ни на бело ... етрел није средство за заштиту биља... програм заштите јабуке има од 16 до 19 третмана у току вегетације у зависности од произвођача средстава , без обзира да ли је проиведена у Србији или у Швајцарској ... органска производња је друга и дуга прича .

Krnjo

19.06.2016. 13:33

Sve će se završiti na ovom članku. Niti će biti kontrole na njivama niti na pijacama, niti prilikom uvoza i izvoza. Dovoljan dokaz je ruska odluka da ne dozvoli uvoz našeg voća i povrća koje ima znatno veće doze otrova od propisanihi. Bolnice su pune ljudi sa akutnim i hroničnim bolestima za koje se kao ne zan uzrok. Potrovasmo se hranom, a država se baš "nasekira" zbog toga. Vidi se ta njena briga po odluci da ne izgradi labaratoriju za ispitivanje aflatoksina u mleku i drugih otrova u hrani.

Pedja

19.06.2016. 23:51

A Ameri krivi za epidemiju raka,,a ? Nas seljak truje sugradjene, to se ne racuna?