Prvi zeleniš stiže u Srbiju uvek iz komšiluka

NAJRANIJE voće i povrće na tezge pijaca u Srbiji tek retko dolazi iz naših plastenika i staklenika. U Srbiji, iako je na 13. poziciji među izvoznicima voća u svetu, i dalje najveći deo ranog povrća i voća potiče iz inostranstva. Kako sezona odmiče, međutim, stvari se, kažu stručnjaci, menjaju, pa se pojavljuju značajni tržišni viškovi.

Srbija, kako objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta, trenutno pod plastenicima i staklenicima ima 5.240 hektara, a te površine nisu dovoljne da se podmire naše potrebe za ranim povrćem.

- Zimi se u plastenicima najviše gaje salata, spanać i mladi luk, a kasnije na red dođu paradajz, paprike i krastavci - objašnjava Ilin. - Ove površine, međutim, suviše su male, pa najveći deo ovog ranog povrća stiže iz Albanije, Turske i Makedonije. Albanija je posebno zanimljiva, jer je, zbog niže cene radne snage, njihovo povrće mnogo jeftinije.

Stvari se, međutim, kako navodi Ilin, menjaju kako sezona napreduje, jer tada počinje da stiže povrće i voće iz našeg uzgoja, koje ne samo što podmiruje naše potrebe, već postaje i ozbiljna osnova za izvoz.

Ilinove reči, potvrdio je nedavno i Željko Sertić, ministar privrede, koji je naveo kako je u sezoni 2014/2015. godine Srbija izvezla voća u vrednosti većoj od 400 miliona evra.

- Kada se preračuna, po stanovniku smo izvezli voća u vrednosti od 57,6 evra, dok je prosečan izvoz voća u svetu, po stanovniku, nešto viši od 10 evra. Samim tim, pet puta smo bolji od svetskog proseka.

Srbija je, kao izvoznik voća, kako je naveo Sertić, iza sebe ostavila Italiju, koja je na 17. mestu, i Izrael, koji zauzima 14. poziciju, a ispred nas je Grčka, na 11. mestu...

- Kada se pogleda koliko su desetina, pa i stotina miliona evra ove zemlje uložile u razvoj poljoprivrede, jasno je kolika je vrednost ovog našeg rezultata - rekao je Sertić.

- Među voćem koje izvozimo, najbolji rezultat postigli smo s malinama, kojih smo proizveli 110.000 tona, a na stranim tržištima je završilo 90 odsto, odnosno svaka četvrta malina koja je prodata u svetu poreklom je iz Srbije, pa smo tako, u žestokoj konkurenciji SAD, Poljske i Čilea, zauzeli prvu poziciju.

Srbija, takođe, kako je naveo Sertić, od izvoza jabuka u Rusiju godišnje zaradi 100 miliona evra, a o tome kakve potencijale ima naša poljoprivreda, najbolje govori i to što se među potencijalnim ulagačima nalaze i kompanije kao što su "Ferero" i "Teniz".

Naši izvoznici, kako navodi Sertić, spremni su za svetsku tržišnu utakmicu.

Karikatura Gorana Divca

- Srbija je izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2,3 milijarde evra, a uvezla ih je u duplo manjoj vrednosti - precizirao je Sertić i ukazao da u zemlje CEFTA odlazi 30 odsto našeg izvoza ove vrste proizvoda, dok u EU plasiramo polovinu.

ŠPANSKE PAPRIKE

- Na početku sezone povrća, kako navodi Ilin, uvozi se gotovo sve - od kupusnjača, preko brokolija i kelerabe, do tikvica i lisnatog povrća svih vrsta. Posebno mesto, ali ne toliko značajno po vrednosti, imaju paprike koje stižu iz Španije, jer su najskuplje, a verovatno i najkvalitetnije među uvoznim povrćem.