U zlatne poluge ulagalo 900 građana Srbije

S. M.

nedelja, 22. 05. 2016. u 12:30

У златне полуге улагало 900 грађана Србије
Osim Narodne Banke, od biznisa sa plemenitim metalom u našoj zemlji i drugi mogu da imaju znatne finansijske koristi. Isplativije od štednje

NARODNA banke Srbije je na kraju prošlog meseca imala 18,37 tona zlata u deviznim rezervama. To je za oko 3,5 tona više nego pre tri godine. NBS otkupljuje poluge zlata iz domaćih izvora, kako iz rudnika, tako i od građana. Nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine ovog plemenitig materijala uvažavajući ponudu na domaćem tržištu. Trenutno jedna unca zlata vredi 1.256 dolara.

Imajući u vidu propis kojim je, između ostalog određeno da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, kao i da koristi i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga, dozvoljeno je da otkupljuje i od građana koji ručno ispiraju plemenite i druge minerale iz rečnih nanosa. Stanovnici koji se bave ovim poslom, imaju obavezu da sve isprane količine plemenitih metala ponude NBS po tržišnim cenama.

Građani mogu da prodaju zlato, ali ne mogu da štede u zlatu, odnosno da kupuju zlatne poluge u Srbiji. Građani Srbije koji žele da svoj novac investiraju u zlato imaju nekoliko mogućnosti - ili da kupe zlatnike čijom se izradom bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, da kupe akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom zlata, ili da ulože u investicione fondove koji trguju ovim plemenitim metalom.

Za sada u Srbiji ne postoji investicioni fond koji direktno ulaže sredstva u zlato ili zlatne poluge, već samo investicioni fond registrovan u zemlji koji sredstva investira u akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom ili preradom plemenitih metala. Cena zlata na svetskim berzama je od januara 2005. skočila četiri puta, pa se kod mnogih investitora ulaganje u ovaj plemeniti metal pokazalo kao isplativija varijanta od štednje u banci ili trgovine na berzi. U Srbiji tu mogućnost je, na primer, koristilo oko 900 građana.

DRUGI SMO U REGIONU PO količini zlata u rezervama, Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu prema podacima Svetskog saveta za zlato. Od svih susednih zemalja samo Rumunija (sa 103,70 tona zlata, ili 10,4 odsto deviznih rezervi) i Bugarska (sa 40,20 tona zlata, 6,6 odsto deviznih rezervi) imaju veću količinu zlata u svojim deviznim rezervama u odnosu na Srbiju, ali ako se posmatra učešće ove klase u deviznim rezervama na drugom smo mestu u regionu. SAD se nalaze na prvom mestu po količini zlata u svetu, sa 8.133,50 tona zlata, koje u njihovim ukupnim deviznim rezervama učestvuju sa skoro 75 odsto.

- Imajući u vidu da se radi o jednoj od najsigurnijih klasa aktive (Safe Haven) deviznih rezervi, NBS će nastaviti sa dosadašnjom praksom kupovine ovog plemenitog metala - navode u našoj centralnoj banci. - Zlato je, istorijski, uvek predstavljalo sredstvo za očuvanje vrednosti usled svog Safe Haven statusa, te se zato veliki broj centralnih banaka odlučuje da u svojim deviznim rezervama ima i ovaj vredan metal.

Da li će neka centralna banka kupovati zlato zavisi od načina na koji upravlja svojim deviznim rezervama. Odnosno, da li je usvojenim investicionim okvirom za ulaganje deviznih rezervi predviđeno ulaganje u zlato, na koji način i u kom obliku.

Zlato kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi neke centralne banke omogućava smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija, ukazuju, između ostalog, u NBS.

Sa eventualnim rastom cena plemenitih metala u budućnosti moglo bi doći do ostvarivanja dodatnog prinosa prodajom dela zlata iz deviznih rezervi. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Konačno, ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u uslovima nestabilnosti na finansijskim tržištima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Zlatne Poluge

22.05.2016. 12:55

Zlatne poluge su samo na papiru. Ili se cak iste poluge pokazuju razlicitim ljudima. Ovo je bilo objavljeno jos u Britaniji i razotkrili su da su banke cak naplacivale sef za cuvanje th zlatnih poluga pored toga sto su gradjani kupovali zlatne poluge. Ispostavilo se da ne samo da nije bilo zlatnih poluga a naplacivanje cuvanja nicega nisu mogli da objasne. Sve je to na papiru samo je novac kojem su gradjani placali pravi.

Mujo dipl. ekonomista

22.05.2016. 13:27

Na cenu zlata utice isti princip kao i na novac, kolicina kupljenog ili prodatog novca/zlata u roku jednog dana. Cim stagnira prodaja i zlato gubi na ceni.

Владо Бања Лука

22.05.2016. 15:24

@Mujo dipl. ekonomista - За Мују: немате појма. Какво црно слободно тржиште!? Цијену злата одређује неколико јеврејских и протестантских банкара који се сваке седмице састају у Лондону и договоре се колика ће цијена злата бити наредних неколико дана или седмица! Читај, потражи, гуглај... Видјећеш какве су све завјере и муљаже са златом. Златом, којег Енглези и Амери немају онолико колико тврде да имају...

Владо Бања Лука

22.05.2016. 14:23

САД, Њемачка и Француска не посједују толике резерве колико сте ви навели у свом графикону, односно слици која прати овај коректан текст. То су све Амери давно продали Кинезима, Русима и Арапима. Данас је у томе и највећи проблем (за САД) што они штампају долар без икаквог покрића, а Руси и Кинези гомилају злато које ће им једног дана послужити као златна резерва! Што се Србије, јасно је да актуелна власт иде на руку страницима тако што забрањује грађанима да штеде у злату и да купују исто!

Dejan

22.05.2016. 14:48

Tamo gde su mućke najveće tamo su i ulaganja najveća. Lopurde. Običan čovek nema ni za hleb a ovi drugi luduju .

idibegaj

22.05.2016. 17:49

Rusija 1460 tona, Kina 1700, proverite ako ne verujete. Ne znam od kada su vam ti podaci, ali definitivno su zastareli.