Svi kasne sa plaćanjem, samo lokal ispašta

REPUBLIČKE ustanove duguju skoro 8,3 milijarde dinara privatnom sektoru. Beleže čak 172.455 neizmirenih "računa". Da li je neko od njih kažnjen, nismo saznali od Ministarstva finansija, ali jesmo da je kažnjeno 98 opština u Srbiji. "Lokal", prema poslednjim podacima iz registra neplatiša, duguje oko dve i po milijarde dinara kroz 208 neplaćenih narudžbina.

Zakon o rokovima plaćanja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama na snagu je stupio krajem 2012. godine, a prilagođavanje je trajalo do 2014. Ankete među privrednicima pokazuju da privatni sektor nema utisak da se rokovi poštuju. - Pretpostavljam da nikad niko nije kažnjen. Ne samo u javnom sektoru, nego ni u privatnom - kaže, za "Novosti", Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave "Metalca". - Taj zakon je bio dobra ideja, ali je, nažalost, ostao samo mrtvo slovo na papiru. To je makar moj utisak.

Od Ministarstva finanasija smo čuli kako sankcionišu opštine i gradove koji se ne drže zakona.

- Budžetska inspekcija po zakonu obustavlja pripadajući deo poreza na zarade onim jedinicama lokalne samouprave čiji korisnici ne izmiruju svoje obaveze - objašnjavaju u Ministarstvu finansija. - Takođe, na osnovu Zakona o budžetu, i Sektor budžeta Ministarstva finansija ne prenosi nenamenski transfer ukoliko postoji docnja. Prema našim podacima, u januaru je obustavljen transfer za 43 jedinice lokalne samouprave, u februaru za 30, a u martu za 25.

Da li su pojedine ustanove i korisnici republičke kase bili kažnjeni, pokušali smo da saznamo i od državnih revizora. U dosadašnjim proverama nisu uspeli da saznaju da li je neko kontrolisao sprovođenje zakona.

- U postupku sprovođenja revizija, Državna revizorska institucija nije došla do saznanja da li su nadležne institucije vršile nadzor nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Čuli smo pojašnjenje od Radoslava Sretenovića, generalnog državnog revizora.

KAMATE ZA SVAKI DAN KAŠNjENjA

Kada bi se zakon sprovodio, kazne ne bi bile beznačajne. Najpre dužnik treba da plaća zateznu kamatu za svaki dan kašnjenja, sudski sporovi bi trebalo da su hitni, a novčanik bi morali da odreše i odgovorni u svakoj ustanovi i preduzeću.

Od 100.000 do dva miliona dinara je kazna za preduzeće, od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika, a od 10.000 do 150.000 dinara za vlasnika poljoprivrednog gazdinstva. Kazna od 5.000 do 150.000 dinara preti odgovornom u preduzeću, a od 5.000 do 150.000 zastupniku privrednog društva.