Dovode direktore da štede energiju

SVA javna preduzeća moraće tokom ovog meseca da zaposle energetskog menadžera kako bi počela da štede na potrošnji struje, gasa, mazuta i drugih energenata. Ovu obavezu, prema novoj uredbi Ministarstva energetike, imaju i sve druge firme koje troše više od 30.000 kilovat-časova godišnje, kao i opštine sa više od 20.000 stanovnika. Menadžeri moraju da imaju diplomu tehničkog fakulteta, ali i da završe obuku koja će firme koštati oko 40.000 dinara.

Iako lokalne samouprave strepe da neće moći da zaposle posebnog radnika koji će da se bavi samo energetskom efikasnošću, stručnjaci kažu da bi uštede na lokalu mogle da budu i do 40 odsto. Tako bi se zapošljavanje - više nego isplatilo.

Na listi kompanija koje će morati da angažuju stručnjaka za uštedu energije su sve toplane, aerodromi, "Putevi Srbije", pošte, Narodna banka Srbije, ali i brojne privatne firme. Proračuni govore da će se na taj način obuhvatiti oko 70 odsto ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji.

- U martu je usvojena Uredba o graničnim vrednostima godišnje potrošnje energije koja obavezuje sva javna preduzeća da zaposle energetskog menadžera - kaže Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku PKS. - Imaju dva meseca da to i urade, a Ministarstvu energetike moraće da šalju godišnje izveštaje.

U većini opština ili preduzeća neće biti potrebe da se zaposli novi kadar, već će ovaj posao moći da radi neko od tehničkog osoblja, ali uz uslov fakultetske diplome i stečenog sertifikata. Mašinski fakultet će sredinom godine organizovati obuku za energetske menadžere, koja će koštati između 40.000 i 45.000 dinara.

Uštede koje se očekuju su na izolaciji prozora i vrata, obnovi fasade i uvođenju obnovljivih izvora. Sličan sistem već postoji u Šapcu i Vrbasu.

- U Šapcu smo prvo od 2001. godine radili na sanaciji toplanske mreže - kaže Slobodan Jerotić, energetski menadžer u Šapcu. - Od 2011. kao druga etapa, počeli smo da sufinansiramo izolaciju stambenih objekata, i to sa 50 odsto. Dosad je sanirano 60.000 kvadrata od 480.000 kvadrata koji su priključeni na toplanu. Prosečna ušteda energije posle izloacije je 40 odsto. U 2011. godini toplane su trošile 8,6 miliona kubnih metara gasa, a ove će potrošiti šest miliona. Treća etapa je uvođenje obnovljivih izvora energije, cilj je da što manje novca ide na uvoz fosilnih goriva, a što više da dajemo našim sugrađanima vlasnicima biomase. Ja sam energetski menadžer od jula 2014. godine. Problem jeste zapošljavanje, jer su zakoni u koliziji. Ja nisam angažovan za stalno.

PRIVREDA VEĆ RADI

FIRME koje su veliki potrošači energenata već uveliko imaju celokupne timove koji se bave energetskom efikasnošću. Uštede struje, gasa, mazuta im omogućavaju da im gotov proizvod bude konkurentniji na tržištu.

- Već deset godina unapređujemo energetsku efikasnost - kaže Milomir Cvijović, tehnički direktor u Valjaonici bakra Sevojno. - Dobro je da se priključila i država. Svake godine radimo ozbiljne analize i supstituciju energenata. Nismo još u obavezi da imamo baš čoveka na poziciji energetskog menadžera, a čim budemo, ispoštovaćemo zakon. Promenili smo strukturu proizvoda, proizvodimo one sa više termičke obrade i potrošnja nam je ista. Da smo zadržali staru strukturu, bila bi daleko manja.