U "Novostima" od subote, 30. maja, objavljen je tekst pod naslovom "Knjigovođe su pred nerešivim problemom" i tim povodom želim da pojasnim neke značajne činjenice.

Naime, čitalac očito nespreman da se uklopi u reforme koje provodi država Srbija, pokušava da ospori projekat objedinjene naplate poreza i doprinosa, koji je najrevolucionarniji projekat unazad deset godina i koji je već doprineo ogromnom unapređenju u radu poreskih obveznika, računovođa, Poreske uprave i poslovnih banaka, a državi obezbedio ogromno povećanje uplata poreza i doprinosa u budžet. Uplaćeni porezi i doprinosi u budžet lane su za 9,9 odsto veći u odnosu na 2013. (samo doprinos PIO više 21 milijardu). Puni efekti objedinjene naplate će se ostvariti kada se uspostavi kompatibilnost elektronskih baza podataka, Poreske uprave, Fonda PIO, RFZO i kada se formira jedinstvena baza podataka kod Centralnog registra što je već trebalo biti završeno u skladu sa odredbama Zakona o Centralnom registru i što je hitan i prioritetan zadatak nadležnih ministarstava i neophodna podrška Vlade Srbije.

Kao idejni predlagač reformskog projekta objedinjene naplate, koji sam inicirala 2009. ispred Saveza računovođa i revizora Srbije, ka Ministarstvu finansija, pa ponovo 29. 10. 2012. kada je projekat i prihvaćen i dobio podršku od predstavnika Ministarstva finansija u okviru pokrenute Reforme Poreske uprave, želim da kažem da je objedinjena naplata vratila državi Srbiji sistemsku kontrolu kod isplate oporezivih prihoda, koji nisu postojali od kada je ukinuta SDK.

Naravno, objedinjena naplata je savremeniji elektronski koncept jer nema više dostavljanja poreskih prijava za isplatu zarada i drugih prihoda u papirnom obliku. Poreski obveznici moraju za isplatu svakog oporezivog prihoda sastaviti pojedinačnu poresku prijavu, koja sadrži obračun zarada i drugih oporezivih prihoda kao i poreza i doprinosa po šiframa prihoda, i po JMBG primaoca prihoda, koju Poreska uprava kontroliše i dodeljuje poziv na broj odobrenja, koji poreski obveznik upisuje u nalog za prenos, a koji proverava poslovna banka i dozvoljava isplatu, prvo doprinosa, pa poreza, pa tek onda oporezivog prihoda. Porezi i doprinosi se uplaćuju na jedan račun u odnosu na ranije rešenje, a Trezor raspoređuje sredstva primaocima prihoda dok je ranije uplata vršena na desetine različitih računa i podnošeno je desetine različitih poreskih prijava. Svi prihodi su evidentirani po JMBG primaoca prihoda u Poreskoj upravi i Centralnom registru i nema mogućnosti izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa i godišnjeg poreza na dohodak građana.

Objedinjenom naplatom su smanjeni troškovi rada kod poreskih obveznika kod Poreske uprave i poslovnih banaka (procena Svetske banke za 1,6 milijardi dinara). USAID je na osnovu ankete 1.009 privrednika u Srbiji u 2014. saopštio da je objedinjena naplata ocenjena kao najpozitivniji reformski projekat. MMF je pre potpisivanja aranžmana ocenio da je objedinjavanje poreza i doprinosa i uvođenje elektronskog poslovanja izuzetan napredak u reformi državne uprave.

Da bi se ostvarili puni feketi objedinjene naplate, koji su sadržani u idejnom predlogu, neophodno je završiti Informaciono-tehničku podršku kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za formiranje jedinstvene baze podataka koja će biti kompatibilna sa Poreskom upravom, Fondom PIO i RFZO i moje aktivnosti su, uz podršku članova Saveza računovođa i revizora Srbije usmerene ka nadležnim ministarstvima. To će dopineti punim efektima Objedinjene naplate, neponovljivog reformskog projekta, gde će se M4, obrazac za evidenciju staža osiguranja moći elektronski dostavljati Fondu PIO. Objedinjena naplata je i sadašnje i buduće rešenje za rad poreskih obveznika i računovođa, a u interesu države Srbije, povećanih uplata poreza i doprinosa i tačnije evidencije staža osiguranja kod Fonda PIO.

Treba znati, pa razumeti. To znaju svi koji su stručni i koji žele dobro državi Srbiji, a istovremeno su moralni građani i ne žele da izbegavaju da plaćaju porez i doprinose.


mr Snežana Mitrović, Savez računovođa i revizora Srbije