Bankama se najviše isplati da nenaplative kredite prodaju

Tanjug

05. 07. 2014. u 21:40

Postoji nekoliko načina da se reši problem nenaplativih kredita, a jedan od najefikasnijih je da loše zajmove banke prodaju specijalizovanim firmama

Postoji nekoliko načina da se reši problem nenaplativih kredita, a jedan od najefikasnijih je da loše zajmove banke prodaju specijalizovanim firmama.

Osim navedenog, sagovornici Tanjuga bi ovaj problem rešavali i aktiviranjem mehanizma dobrovoljnog vansudskog restrukturiranja kredita koji podrazumeva da dužnici i banke uz pomoć posrednika, sednu za sto, i dogovore se kako da reše problem.

Ovi predlozi ne isključuju aktivnost države na rešavanju problema, jer naprotiv, ekonomisti upozoravaju da i Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija moraju što pre da se uključe u ovaj proces.

O hitnosti pronalaska rešenja najbolje govori podatak da svaka treća firma u Srbiji kasni u otplati kredita duže od 60 dana.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić nedavno je izjavio da je udeo loših zajmova (Non performing loans - NPL) preduzeća 28,2 odsto, što je kako je rekao, jedan od najvećih u Evropi, dok taj udeo kod zajmova građana iznosi 9,1 odsto.

Ekspert Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Senfi u izjavi Tanjugu ističe da je čišćenje portfolija od loših kredita hitno potrebno, jer NPL-ovi obeshrabruju dalje kreditiranje privrede.

Šanse za uspešan ishod bi, kako kaže, mogao da poveća koordiniran pristup države i banaka.

"Vlasti u Srbiji bi trebalo da se fokusiraju na uklanjanje nepotrebnih regulativnih prepreka u restrukturiranju, dok banke sa svoje strane trebalo da izdvoje portfolio sa lošim kreditima kako bi se oni tretirali efektivno i odvojeno od osnovnog posla banke", kaže Senfi.

U Narodnoj banci Srbije najavljuju sprovođenje ankete među bankama kako bi utvrdili koji su glavni problemi prilikom naplate, a nakon toga, NBS će, kako navode, iz domena svojih nadležnosti, razmotriti rešenja koja će primorati banke da se suoče sa visokim nivoom NPL-ova.

U NBS za Tanjug kažu da i po važećim propisima banke mogu da ustupaju svoja potraživanja od pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika, dok je potraživanje od fizičkog lica moguće ustupiti samo drugoj banci.

Bivši guverner NBS Dejan Šoškić smatra da problem loših kredita ne treba prepustiti samo bankama da iz svojih interesa rade na tome.

"Važno bi bilo da postoji centralizovana inicijativa NBS, ali i drugih državnih organa da se taj problem reši tako da ne izaziva dodatne rashode za državu", rekao je Šoškić Tanjugu uz opasku da moraju što pre da počnu da se čiste bilansi banaka, jer ovako sprečavaju veće kreditiranje u budućnosti bez koga nema ni preko potrebnog privrednog rasta.

Govoreći o nekoliko modela za rešavanje ovog problema, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić uveren je da će najveći deo rešenja ipak morati da se traži ili otpisom dela kapitala, ili reprogramiranjem.

Moguće je, međutim, a što potvrđuje primer nekih banaka, da se za korporativne kredite nađe rešenje otkupom od strane trećih lica. "Država to može da odobri i za građanstvo, što trenutno zakon dozvoljava samo za privredne kredite. Time bi se pomoglo i bankama i onima koji su zainteresovani", objašnjava Pitić u izjavi Tanjugu.

Upitan kako će specijalizovane institucije da naplate ono što banke ne mogu, odgovara da to treba prepustiti njima.

"Ako imaju interesa ,a pokazalo se u drugim zemlljama da ga imaju na razlici u margini onoga što su banke rezervisale i onoga gde oni žele da ostvare profit", kaže on.

Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boška Zzivkovića problem loših plasmana najpre treba rešavati preko mehanizma vansudskog poravnanja.

"Loši zajmovi bi se u mnogo većoj meri naplatili na taj način nego na sudovima koji su veoma neefikasni", tvrdi Zzivković u izjavi za Tanjug.

Narodna banka Srbije nema mnogo mehanizama kojima bi smanjila udeo loših plasmana, smatra Živković, te tvrdi da jedino što u ovim okolnostima NBS može da uradi jeste da podstakne banke da učestvuju u procesu dobrovoljnog restrukturiranja.

Zzivković ističe i da je neophodno još više prilagoditi zakonodavstvo tržišnom rešavanju problema koje podrazumeva da banke prodaju potraživanja preduzećima koja se time bave.

"Mi nemamo tu vrstu tradicije, nemamo iskustva, ni znanja, a ni banke ne pokazuju baš veliku količinu dobre volje da to rade. Međutim, veliki broj problematičnih kredita je moguće prodati, a tu mislim na relativno veliki broj malih kredita koji su dati privatnom sektoru", navodi on.

Navedenim mehanizmima, kako je istakao, ne može se rešiti problem velikih zajmova javnim preduzećima, kao i onim kompanijama koje su od strateškog interesa za državu.

"NJihov problem bi trebalo rešavati preko te centralne upravljačke jedinice čije je osnivanje Ministarstvo finansija već najavilo. To bi bio poseban fond koji bi preventivno delovao bez velikih opterećenja za budžet", zaključuje Živković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije