Hrana puna aditiva

D. MARINKOVIĆ

25. 04. 2014. u 21:30

Храна пуна адитива
Nema namirnice koja nije naknadno „obogaćena“ nekim štetnim materijama. Kada su doze veće od dozvoljenih, emulgatori i konzervansi postaju rizični

DODAJU se hrani da bi duže trajala, lepo mirisala i izgledala. Ali, preterana i nekontrolisana upotreba emulgatora, aditiva i konzervanasa - opasna je za zdravlje ljudi. Koje sve veštačke „začine“ svakodnevno kupuju i koriste građani Srbije i u kojim količinama, velika je tajna, jer kontrola gotovo i da - nema.

Ipak, danas prehrambena industrija ne može da se zamisli bez upotrebe raznih dodataka. Stručnjaci tvrde da je najveći problem u neznanju i odgovarajućem unosu emulgatora. Kada su doze veće od dozvoljenih i kada se upotrebljavaju u namirnicama u kojima ne bi trebalo da se nađu, hemijski „prilozi“ su veoma štetni.

- Kao i sve ostalo u hemiji, problem aditiva je problem stručnog kadra u proizvodnji, kadra koji je sposoban da razume i primeni aditiv u pravoj koncentraciji i nameni - kaže, za „Novosti“, Stevan Blagojević iz Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu. - Svi aditivi sa pozitivne liste u dozvoljenim količinama smatraju se bezbednim.

U savremenoj industriji na raspolaganju su 22 kategorije aditiva, a na takozvanoj pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u Evropskoj uniji imaju i slovnu oznaku E.

PRAVILA U SKLADU SA EU U NAŠOJ zemlji proizvodnja, promet i kvalitet aditiva regulisani su propisom iz 2013. Naš Pravilnik o prehrambenim aditivima usaglašen je sa direktivama EU, jer je dokument rađen na osnovu iskustva i propisa zemalja Starog kontinenta. Sam pravilnik jasno precizira koji se aditivi smeju koristiti u kojim vrstama hrane, i jasno definiše u grupe aditiva po svojoj funkciji.

- Što se tiče usklađivanja naših lista sa evropskim, to se uglavnom sprovodi na dve godine, ali je problem u neozbiljnosti pri rukovanju tim supstancama, odnosno dozvoljenom nivou u hrani - kaže Blagojević. - Značajno veća opasnost po građane je neodgovorno korišćenje pesticida, koje za posledicu ima ostajanje rezidua pesticida u hrani, pojava toksina kao što je bio slučaj sa aflatoksinom ili orhaotoksinom ili bilo koja druga kontaminacija.

Stručnjaci napominju da ono što mora da se razlikuje je uvoz aditiva kao sirovine za naše proizvođače i uvoz gotovih namirnica sa aditivima, koji su deo te hrane.

- Prema Zakonu o bezbednosti hrane, proizvodi iz EU uz prateću dokumentaciju o kvalitetu, mogu da se uvoze i bez posebne carinske analize - dodaje Blagojević. - I tu se uvek javlja teorija zavere da nam neko iz EU daje neproverene proizvode, odnosno proizvode kojima verujemo samo na osnovu papira, analiza koje nisu rađene u našoj zemlji, nego samo prate robu. Uobičajena procedura podrazumeva analizu hrane i aditiva u zavisnosi od prirode (biljni ili životinjski) u nadležnom Zavodu za javno zdravlje ili nadležnom veterinarskom zavodu. Sve te institucije su akreditovane za neke oblasti i izdaju analize samo iz obima akreditacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije