OD ruskog gasa na Starom kontinentu zavisi skoro 20 zemalja. Iako stiže sa istog izvora cena ovog energenta razlikuje se od zemlje do zemlje. Cenovnici su „poslovna tajna“, a određuju ih naručene količine i način isporuke, ali dobrim delom prijateljstvo.

Tako su skoro sve bivše članice Sovjetskog Saveza imale posebne pogodnosti. Trenutno najveće povlastice ima Belorusija, koja za hiljadu kubika gasa plaća oko 140 dolara. Donedavno je veliki popust od 35 odsto imala i Ukrajina, koja je za 1.000 kubnih metara plavog energenta odvajala 270 dolara. Kako sa Kijevom sada nema „prijateljskih veza“, cena gasa je narasla na skoro 420 dolara. Tačno tri puta više nego Belorusija.

Srbija, takođe, koristi povlastice u trgovini gasom, ali u Ministarstvu energetike naglašavaju da ipak plaćamo tržišnu cenu. Ruskom „Gaspromu“ za 1.000 kubika plaćamo oko 370 dolara. Gas je za potrošače nešto jeftiniji u našoj zemlji, nego u okruženju, jer je u cenu uračunat i domaći plavi energent. U resornom ministarstvu ističu da kada bude izgrađen „Južni tok“ i gasovod Niš - Dimitrovgrad, gas će sigurno biti jeftiniji, jer će Srbija imati više pravaca snabdevanja.

NA NIVOU GUBITKA POTREBE Srbije za gasom manje su od onih koji ruskom gigantu „odlaze“ na gubitke. U transportu gasa priznaje se pravo na gubitke od dva odsto količina. Rusija je lane isporučila 162 milijarde kubika, a kao gubici su „oproštene“ - 3,2 milijarde kubika gasa. Srbija godišnje troši oko dve milijarde kubnih metara plavog energenta.

- „Gasprom“ ne želi da objavljuje svoje cene, jer smatraju da imaju pravo na svoje marže - kaže Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas Srbije. - Sa svakom zemljom koja želi da kupuje njihov gas, direktno se posebno pregovara. Cena zavisi od količina, ali i kakav je način isporuke, da li je kontinualan ili diskontualan. Sa zemljama koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza Rusi imaju različite odnose, a među faktorima koji utiču na cenu gasa značajnu ulogu imaju i politički odnosi između zemalja.

Povlastice iz Moskve imaju i one zemlje u kojima je bilo saradnje u kupovini akcija naftnih ili gasnih preduzeća. Tako je i Minsk dobio veliki popust na gas, kada je ruska kompanija postala većinski vlasnik beloruske gasne državne kompanije. Iz ruskog energetskog giganta ističu da će gas kupcima isporučivati po tržišnim cenama, što ne važi za Belorusiju i neke zemlje koje su sa Rusijom vezane strateškim partnerstvom.

Po kojoj ceni Nemačka, kao najveći kupac ruskog gasa u Evropi, plaća energent je tajna. Ova zemlja godišnje uveze oko 40 milijardi kubika plavog energenta sa ruskih nalazišta. Ukupne potrebe Nemačke za gasom su oko 90 milijardi kubika, koje se naručuju i iz Norveške i drugih zemalja. Bugarska sa Moskvom ima posebne ugovore o isporukama, ali ni tu cena nije poznata javnosti.