SRBIJA je prošle godine uvezla ribe i proizvoda od ribe za više od 92 miliona dolara, a izvezla u vrednosti od svega 5,8 miliona dolara. Uprkos tome što proizvodnja ribe u Srbiji raste, velika je nepoznanica kolikim kapacitetom stvarno rade naši ribnjaci.

Domaći ribnjaci, reke i jezera proizvode 15.000 tona, pre svega šarana i pastrmke, i podmiruju manje od 30 odsto naših potreba za ribom. Zato za potrebe našeg tržišta uvozimo čak 70 odsto ribe.

- Postoje velike mogućnosti za gajenja riba koje se nedovoljno koriste - kaže mr Mirjana Mišćević, sekretar Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije. - Kada je reč o pastrmci, ograničeni smo količinom čiste vode. Međutim, za šarana nema takvih ograničenja, za šta je Vojvodina idealna. Zanimljivo je da Vojvodina i sada prednjači u proizvodnji ribe.

Od 92 miliona dolara, koliko godišnje vredi uvoz ribe, čak 41 milion dolara čini konzervirana riba. Tu bi srpski privrednici mogli da dobiju šansu i otvore fabrike za konzerviranje ribe, jer inače izvozimo prerađenu ribu. Prodajemo je i u zemlje poput Hrvatske.

PRASE JE DRAŽE GODIŠNjA prosečna potrošnja ribe po glavi stanovnika u Srbiji je oko sedam kilograma, dok je u Evropi prosek oko 21 kilogram. Da bi se povećao prosek potrošnje ribe po glavi stanovnika, potrebno je da država više ulaže, a za ovu godinu predviđene su subvencije od sedam dinara po kilogramu za proizvedenu ribu.

Za razliku od rastućeg uvoza žive ribe, izvoz iz Srbije postao je simboličan i poslednjih godina iznosi samo nekoliko stotina tona. Naime, prošle godine smo izvezli živu ribu za samo 374.000 dolara, što je zanemarljiva zarada, a uvoz je bio vredan skoro 2,5 miliona dolara! Riba i prerađevine od ribe se u Srbiju uvoze najviše iz Tajlanda, Hrvatske, Španije, Vijetnama, Argentine i Norveške.

- Srbija proizvodi hranu za ribe, zahvaljujući čemu možemo da dobijemo kvalitetne šarane bez suvišne masoće - kaže Miščevićeva. - Treba iskoristiti blizinu Evropske unije za plasman ribe iz Srbije, jer je ona najveći uvoznik ribe na svetu - godišnje uvozi 1,6 miliona tona. Treba da se borimo da izvozimo što više prerađene ribe, poput dimljenog šarana, jer je tu zarada veća.

U Srbiji se od pre nekoliko godina koristi jedna od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, a naša država je i jedna od malobrojnih u kojoj se radi na programu selekcije kvalitetne mlađi.

- Naši ribnjaci su opterećeni raznim dažbinama koje su destimulativne - kaže Mišćevićeva. - Glavni problem je što naplaćujemo vodni doprinos, dok zemlje iz kojih uvozimo živu ribu besplatno koriste vodu. Postoji i problem u Zakonu o poljoprirvednom zemljištu. Ribnjaci nemaju pravo prečeg zakupa u poređenju sa drugim granama poljoprivrede. Stimulacije su simbolične.