VLASNICI bespravnih objekata, koji dosad nisu podneli zahteve za legalizaciju, imaju rok od još samo tri radna dana da prijave dostave nadležnim opštinskim i gradskim službama. Naime, rok od 90 dana za podnošenje zahteva po novom Zakonu o legalizaciji ističe 29. januara, a kako kažu u Ministarstvu građevinarstva produženja nema. Onima koji ne podnesu prijave preti rušenje.

U beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju u samo dva poslednja dana podneto je više od tri hiljade zahteva. Prema rečima Dragana Grujića, gradskog sekretara za legalizaciju, po starom srpskom običaju građani očigledno čekaju poslednji trenutak da podnesu prijave. Ukupno je u protekla gotovo tri meseca dostavljeno više od 8.000 zahteva za legalizaciju. Naravno, tome treba dodati i 185.000 zahteva koji su podneti po ranije važećim zakonima od 2003. do 2010. godine. Grujić kaže da se u Sekretarijatu prihvataju i zahtevi koji nemaju prateću dokumentaciju. Ali, gradska služba za legalizaciju dostavljaće obaveštenja podnosiocima prijava, koje papire i u kojem roku treba da prilože. Grujić očekuje da će u ponedeljak, utorak i sredu biti podnet i najveći broj zahteva.

Zahtev za legalizaciju objekata, na osnovu novog Zakona o legalizaciji, kako saznajemo u Gradskoj upravi za urbanizam, podnelo je više od 2.000 Novosađana. Broj zahteva koje građani predaju, od 2. novembra, od kada se zakon primenjuje kako objašnjavaju u ovoj upravi, iz dana u dan se povećava. U Nišu je 600 zahteva, dok je pre toga u proceduri bilo 26.000 predmeta za legalizaciju bespravnih zdanja.

Iako i pored svih zakonskih zabrana i pretnji, divlja gradnja u kraljevačkom kraju i dalje cveta, Odeljenju za urbanizam u Kraljevu, mimo svih realnih očekivanja, do petka je podneto svega 200 novih zahteva za legalizaciju.

NAKNADA NA RATE ZAKON predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave. Neće moći da se legalizuju zdanja izgrađena na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađena od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta. Dozvole nema ni za građevine podignute na površinama javne namene ili na zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima.

- Ima puno razloga što novih zahteva nema više, a najviše je onih koji se tiču poznate srpske navike da se sve radi u poslednji čas. Uz to, poučeni ikustvom, mnogi veruju da ni ovaj najnoviji zakon, kao i nekoliko prethodnih, neće mnogo toga promeniti u urbanističkoj praksi i da će sve, opet, ostati po starom, pa zbog toga i oklevaju s podnošenjem zahteva. Ipak, sačekajmo da prođe zakonski rok, pa ćemo onda tačno znati na čemu smo - suzdržano komentariše Zvonko Kovačević, načelnik Odeljenja za urbanizam gradske uprave u Kraljevu.

Iz Ministarstva građevinarstva poručuju da će kada istekne rok za podnošnje zahteva poslati dopis svim lokalnim samoupravama, u kojem će tražiti podatke o broju podnetih zahteva. Građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine, odnosno do stupanja na snagu zakona.

PREDMETI

PREMA Zakonu o posebnim uslovima za upis nelegalnih objekata u katastar, dosad je Republički geodetski zavod po službenoj dužnosti formirao 555.000 predmeta za upis prava svojine i započeo rešavanje oko 219.000 predmeta.