ZA standardnu potrošačku korpu u Srbiji, prema poslednjem statističkom merenju, treba gotovo jedna i po prosečna zarada ili oko 66.000 dinara. To je za oko 6.000 dinara više nego prošle godine.

Iako najviše izdvajamo za hranu i piće, ove godine smo i te troškove smanjili. Kupovna moć građana je, prema poslednjim podacima, u avgustu ove godine, uprkos povećanju zarada u tom periodu, opala. Ni to što su plate u Srbiji u tom periodu bile za 1,3 odsto veće nije uticalo na rast standarda. Naprotiv, kupovna moć je zahvaljujući poskupljenjima bezmalo svih proizvoda i usluga, a posebno industrijsko-prehrambenih, doživela pad.

- Prosečna plata od oko 44.000 dinara bila je dovoljna samo za pokriće minimalne korpe (podrazumeva samo osnovne namirnice), ali ne i prosečne potrošačke korpe - ističu u Ministarstvu trgovine. - Za podmirivanje troškova prosečne korpe trebalo je bezmalo plata i po ili 1,46 zarada.

Da se „topi“ kupovna moć, pokazuje i korpa, koja je lane vredela oko 59.000 dinara, dok je ove godine za osnovne namirnice i plaćanje mesečnih računa potrebno za mnoge nedostižnih 65.299 dinara.

Kako opada standard stanovništva, srazmerno opadaju i zahtevi potrošača, pa se opredeljuju za kupovinu jeftinijih proizvoda i trude se da nabave istu količinu neophodnih namirnica. To znači da se odlučuju za proizvode lošijeg kvaliteta, odnosno da umesto dimljene pečenice kupuju jeftinije mesne prerađevine - salame i kobasice. Stoga su svakodnevne akcije i popusti u trgovinama, jer je promet desetkovan.

KOMUNALIJE SVE PAPRENIJE TROŠKOVI prosečnog domaćinstva u našoj zemlji rastu daleko brže od mesečnih primanja! Najviše novca u trgovinskim kasama ostavljamo za hranu i bezalkoholna pića, oko 40 odsto kućnog budžeta. Na stanovanje, vodu, struju i grejanje trošimo više od 17, na prevoz osam odsto, telefonske račune upola manje, a najmanje izdvajamo za obrazovanje i kulturu, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, koje se u Srbiji sprovodi 10 godina.

- Prosečna zarada u Srbiji pre godinu dana i sada ima sasvim različitu kupovnu moć - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Srbije.

- Zarade ne mogu da prate trend cena, jer na njihovo kretanje utiču različiti faktori, koji uslovljavaju pad ili rast standarda. Na cene hrane utiču troškovi poljoprivredne proizvodnje i naravno ponuda i tražnja.

Kupovinu namirnica u poslednje vreme sve više svodimo na komad, gram i mililitar - tek toliko da imamo da preživimo. Sve ostalo čini nam se da je luksuz.

- Svesni smo pada kupovne moći i činimo sve što je u našoj moći da ponudu učinimo pristupačnijom potrošaču - ističe Olivera Ćirković, pi-ar „Univereksporta“.

- Kako bismo to postigli, svakodnevno ulažemo u povoljnosti namenjene potrošačima, što uvećava i naše troškove, ali predstavlja jedini mehanizam trenutnog opstanka na srpskom tržištu. Mehanizmi u vidu akcijskih sniženja, tematskih promo-aktivnosti, mogućnosti odloženog plaćanja, „kešbek“ kartica, samo su neke od tih aktivnosti.