JEDAN u nizu uslova za ulazak u međunarodne organizacije koji je postavljen pred Srbiju je dozvola prometa genetski modifikovane hrane. Iako su zakonom GM namirnice zabranjene u našoj zemlji, na rafovima skoro svih trgovina nalaze se brojni proizvodi koji sadrže sastojke GMO. Nijedan, međutim, nije obeležen „crvenim krugom“ koji potrošaču ostavlja mogućnost da sam izabere ovakve „obogaćene“ proizvode.

Ekološka organizacija „Grinpis“ objavila je nedavno spisak kompanija čiji proizvodi imaju GMO sastojke. Među njima, većina je namenjena deci i prodaje se i u našoj zemlji. Na listi su popularna gazirana pića, čokoladice, dečija hrana, mlečni proizvodi, začini...

Izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića „da je liberalizacija uvoza GMO od nacionalnog interesa za Srbiju, o čemu će Vlada zauzeti stav“, uzburkala je javnost. Sadašnji srpski propisi zabranjuju uzgajanje i promet GMO, ali nisu u skladu sa propisima EU i Svetske trgovinske organizacije.

- Potrošači ne treba da brinu ukoliko dođe do liberalizacije GMO, jer će ti proizvodi biti vidno deklarisani, a proći će i rigorozne mere kontrole biološke sigurnosti - objašnjava ministar poljoprivrede. - Propisi treba da omoguće da potrošači sami odluče da li će kupiti GMO i ističe da u sadašnjim propisima ima propusta koji dovode do zloupotrebe. Ovoga trenutka može da se desi da (potrošači) konzumiraju GMO, a da toga nisu ni svesni.

SPORNA SOJA U MAČVI Poljoprivredni inspektori su prošlog meseca utvrdili da je ove godine u Srbiji, genetski modifikovana soja bila posejana na 23 hektara. Pregledano je oko 1.300 parcela, a prisustvo GM soje je potvrđeno u 42 od 45 uzetih uzoraka! Soje je uništena pre nego što je sazrela, a protiv seljaka, kod kojih su pronađeni zasadi sa GM sojom, podnete su prijave. GM soja pronađena je u Mačvi, Obrenovcu i Južnobanatskom okrugu, ali imena proizvođača i dalje su tajna.

Stručnjaci, međutim, smatraju da u inspekcijskim kontrolama do sada nikada nije obelodanjeno da građani Srbije godinama jedu GM hranu. Inspektori, tvrde stručnjaci, ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GM sojom i drugim ratarskim kulturama.

- Nadležni organi nemaju podatke o uvezenoj sojinoj sačmi, koja je genetski modifikovana i preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi - kaže Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Vlada Srbije ne treba da popusti pred pritiscima, jer je osam zemalja u EU zabranilo GM hranu, a u Bugarskoj se odigrao svojevrsni narodni bunt. Uostalom, neka donesu zakon koji će važiti od prvog dana kada postanemo punopravni član EU.

I drugi agrarni stručnjaci na Poljoprivrednom forumu Ekonomskog instituta ubeđeni su da postoji način da se Srbija zaštiti od GMO tako što će, recimo, podići zabranu, ali odmah uvesti i moratorijum na GM proizvode! Od 159 čanica Svetske trgovinske organizacije samo 40 je dozvolilo promet GM hrane.

- Tvrdim da niko u svetu ne može da nam zameri što smo protiv GM hrane posle svih onih NATO bombi koje su bacili na nas - kaže ekonomista Vladimir Babić. - Medijska provokacija GM hranom neće pomoći imidžu Srbije. Organska, a ne GM hrana je prilika za Srbiju. Butan je sebe proglasio „organskom zemljom“ u kojoj mora da se sertifikuje sve što nije organsko. Tako su uštedeli novac za marketing i lako izvoze sve što proizvedu. GMO kulture su agresivne posle kojih ne može da se gaji organska hrana. Kontaminacija zemlje nakon GMO je strašna i trajna.

Genetski izmenjena hrana je zabranjena u 167 zemalja, a to je učinilo i 70 opština u Srbiji. Ipak, stručnjake plaši činjenica da u srpskom parlamentu nema poljoprivrednika. Pobornici GMO smatraju da nije dokazano da je ovakva hrana štetna, jer treba da odraste čitava generacija koja je konzumirala. S druge strane, nije dokazano ni da su GMO kulture bezbedne po zdravlje. Protivnici genetski promenjenih namirnica tvrde da su mnogobrojne analize kojima je otkriveno da GMO žitarice izazivaju Alchajmerovu bolest, smanjenje mozga, alergije, kao i sterilitet u trećoj generaciji, dovoljan alarm potrošačima.


LJAJIĆ: RIGOROZNA KONTROLA

POLEMIKA koja je u javnosti pokrenuta u vezi sa izmenama Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u ovom trenutku je potpuno bespotrebna, jer se o jednoj važnoj i osetljivoj temi vodi rasprava na senzacionalistički način, izjavio je ministar trgovine Rasim Ljajić.

- Najvažnije je da započne dijalog svih zainteresovanih strana, nadležnih državnih institucija, nevladinih organizacija, naučne i stručne javnosti, da bismo došli do rešenja koje je opšteprihvatljivo - naglasio je Ljajić. - Naš primarni cilj je pre svega sigurnost odnosno zdravstvena bezbednost svih građana i otklanjanje rizika za zdravlje ljudi, životinja i zaštitu životne okoline.

Prema njegovim rečima, i ukoliko dođe do promena Zakona, one će učiniti taj akt još restriktivnijim, jer će nadzor i kontrola te robe biti oštriji i rigorozniji nego što to predviđaju važeća zakonska rešenja. - Cilj Srbije jeste članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), jer to zemlji omogućuje punu integraciju u međunarodni trgovinski sistem, a istovremeno je i preduslov za pristupanje EU - zaključio je Ljajić.