Srbija vraća Zagrebačkoj banci 2,1 milijarde evra?

N. M. Nedeljković - D. I. Krasić

25. 09. 2013. u 21:30

Dokumenti koji dokazuju vlasništvo Srbije u Zagrebačkoj banci u petak će se naći pred Vladom. Našoj zemlji preti naplata 2,1 milijarde evra hrvatske stare devizne štednje

AKO Srbija ne pokrene pitanje vlasničkog udela u Zagrebačkoj banci, preti nam opasnost da, kroz proces sukcesije, Hrvatskoj isplatimo čak 2,1 milijardu evra na ime "nestale" stare devizne štednje. Dokumenti koji dokazuju ovu tvrdnju treba da budu prezentovani u petak u Vladi Srbije.

- Ministar građevinarstva Velimir Ilić zvanično nas je pozvao na sastanak u Vladi, na kom treba da mu predamo kompletnu dokumentaciju u vezi sa osnivanjem Zagrebačke banke, koja dokazuje i vlasnički udeo Srbije, od oko dve milijarde evra - kaže hrvatski novinar Domagoj Margetić, koji već 11 godina istražuje ovaj slučaj. - Novac koji Hrvatska kroz sukcesiju traži od Srbije, na ime devizne štednje svojih građana, zapravo nikada nije ni bio na računima Narodne banke Jugoslavije u Beogradu, kako to tvrde u Zagrebačkoj banci. Uprava Zagrebačke banke ih je držala na dobro kontrolisanim računima u desetak banaka u inostranstvu.

Margetić ističe da je štednja građana prebačena sa računa u Zagrebačkoj banci u Adrija banku AG u Beču.

- Tamo je stara devizna štednja opljačkana iz Zagrebačke banke pretvarana u vlasništvo nad akcijama te banke, u visini od 21 odsto ukupnog vlasništva - ističe on.

Isti scenario je bio i u LHB Internacional banci u Frankfurtu (štednja pretvorena u pet odsto vlasništva), Anglo Jugoslav banci u Londonu (pet odsto akcija), Banci Franko Jugoslav u Parizu (šest odsto vlasništva). Margetić ističe da poseduje dokaze, gde je jasno vidljiv tok novca koji pokazuje da ništa od stare devizne štednje Zagrebačke banke nije završilo na računima Narodne banke Jugoslavije, a potom u budžetu Srbije. Stoga ne postoji ni osnov da Hrvatska ovaj novac potražuje od naše zemlje.

Da je Srbija, tačnije Jugobanka (danas u stečaju), vlasnik dela akcija Zagrebačke banke, jasno je iz osnivačkog Samoupravnog sporazuma o udruživanju iz 1977. godine, i Samoupravnog sporazuma o osnivanju iz 1986. godine. Tu se vidi da su se osnivači Kreditne banke Zagreb i Jugobanke udružili u Zagrebačku banku. Međutim, vlasništvo Srbije u ovoj banci "nestalo" je u pravnom vakuumu od 1989. do 1990. godine, kada je kapital Zagrebačke banke prebačen u akcionarsko društvo. Margetić navodi da su, po tajnom spisku akcionara, izvorni vlasnici Zagrebačke banke 1.287 ustanova, javnih preduzeća i građana, zatim Grad Zagreb, zaposleni u banci, Republika Srbija kao pravni sledbenik Jugobanke i Republika Hrvatska.

- Međutim, ni Srbija, ni Hrvatska nisu kod pretvaranja u AD isplaćene, niti obeštećene, za svoj udeo u osnivačkom kapitalu banke - kaže Margetić.

SRBIJA SE IPAK NE ODRIČE VLASNIŠTVA IAKO Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik Jugobanke, tvrdi da ne poseduje niti jedan papir kojim se dokazuje postojanje vlaništva nad Zagrebačkom bankom, dokument iz jednog sudskog spora pred Okružnim privrednim sudom u Zagrebu govori drugačije. Sama Jugobanka se u dopisu sudu poziva upravo na Samoupravni sporazum iz 1977. godine, gde se navodi da je Zagrebačka pravni sledbenik Kreditne banke Zagreb i Jugobanke.

- Prebacivanje Zagrebačke banke iz društvenog vlasništva u privatno nije se moglo sprovesti bez dogovora na relaciji Zagreb - Beograd, jer je to morala da odobri Narodna banka Jugoslavije. Iz toga sledi da je neko u NBJ i iz tadašnjeg političkog vrha Srbije namerno ili "slučajno" propustio da postavi pitanje utaje vlasništva Srbije nad deonicama Zagrebačke banke.

Ni danas se, po rečima Margetića, ne vidi jasna struktura vlasništva u ovoj banci, često skrivena iza takozvanih "kastodi računa" u kojima nije vidljiv pravi vlasnik. Margetić tvrdi da upravo Zagrebačka banka ima vlasništvo nad tim računima i praktično "upravlja sama sobom".

SRBIJA - KIPAR

U ZagrebaČkoj banci je, po tvrdnji Domagoja Margetića, završavao i novac koji je devedesetih godina iznošen iz Srbije na Kipar.

- Famoznih 11 milijardi dolara sa Kipra, bilo je u mreži stranih banaka koje je kontrolisala Zagrebačka banka, a sredinom devedesetih završio je na objedinjenim računima Hipobanke - tvrdi Margetić. - Taj isti novac korišćen je i za brojne privatizacije.

Svi dokazi kojima raspolaže, o osnivanju i tokovima novca, biće predati u Vladi Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije