LjUDI se dele na katastrofičare i one koji ne pristaju na takvu soluciju. Ja sam među ovim drugima i tvrdim da Srbija ima ekonomsku perspektivu i šansu za razvoj. Svi koji hoće da pomognu u toj borbi za prosperitetnu Srbiju su dobrodošli, ali ako će samo da kukaju, kao što sada čini gospodin Popović u ime DSS-a, neka to rade bez mene.
Ovako je ministar ekonomije i lokalnog razvoja Mlađan Dinkić na Biznis forumu na Kopaoniku objasnio svoj, kako se čulo u kuloarima skupa, "borbeni optimizam".
- Ja sam u Vladi zaslužan za optimizam, a drugi ministri posle "peglaju" moja očekivanja - objasnio je Dinkić.
"Dobre vibracije" su na Kopaoniku isijavali gotovo svi predstavnici Vlade Srbije koji su se često i šalili na račun svojih nadanja.
- Svesni smo da je situacija teška, bez primera u novijoj istoriji, ali odbacujem sve optužbe da smo nerealni optimisti. Moja nadanja su utemeljena na realnim pokazateljima - obrazložio je potpredsednik Vlade Đelić.
Ministar Dinkić je u više navrata tokom trajanja Biznis foruma, sagovornicima iz sveta bankarstva objašnjavao kako ne smeju upasti u zamku "straha od straha" pred naletom krize. On je, naročito, apelovao na bankare, da se ne boje i ne šire bojazan jer što je njihov strah manji, to će posledice krize biti kratkoročnije, ali i obratno.
Stručnjaci su, međutim, bili daleko oprezniji u prognozama. Profesori Ekonomskog fakulteta iz Beograda, pre svih Pavle Petrović i Boško Živković pokazali su da su prethodni potezi političkih elita, i izvršne i monetarne vlasti, bili izuzetno loši i da mesta za greške - više nema.
Profesor Živković smatra da Vlada Srbije ne čini dovoljno na suzbijanju pogubnog uticaja krize i da će vrlo teško Srbija izbeći recesiju. Po jednom od scenarija koji su izradili profesori Živković, Stojan Stamenković, Vladimir Vučković i Miladin Kovačević, Srbiji sledi ozbiljno ugrožavanje eksterne likvidnosti. Ukupne devizne rezerve, uključujući i depozite građana i banaka, se na kraju iduće godine spuštaju na 3,2 milijarde evra i jedva da pokrivaju dva i po meseca uvoza robe i usluga.
- Stopa servisiranja duga, odnosno udeo otplata glavnice i kamata je i sada u zoni preko 50. Ovakav razvoj događaja može aktivirati opasnu valutnu krizu - upozorava profesor Živković.
Kritiku Vlade, ali i Narodne banke Srbije iznosi i profesor Pavle Petrović koji ističe da se mora, po svaku cenu, vratiti kreditna aktivnost ali i povući sredstva iz inostranstva, kako bi se povećala proizvodnja. Poguban scenario se može izbeći ako se preko evropskih institucija obezbedi priliv kapitala.
Petrović je prebacio vlasti da je od 2005. do 2008. morala da štedi, a da je činila upravo suprotno, između ostalog, i osnivanjem NIP-a. Srbija je, smatra on, mogla da uštedi 1,5 milijardi evra, a ne da se sada zadužuje za manji iznos. Greška je bila i guvernerova odbrana dinara u decembru sa 92 na 84 dinara za evro. Dinar je trebalo brže da padne na održivu vrednost jer je to bolje srednjoročno rešenje. Smanjena i održiva vrednost dinara je osnova za borbu protiv daljeg pogoršanja situacije.
- Pozitivno je što se najveći deo pada dinara već dogodio - objašnjava Petrović i dodaje da će "inflacija, verovatno, biti pod kontrolom jer je bazni iznos inflacije u januaru bio jedan odsto."
U pauzama panela i okruglih stolova, učesnici u raspravi su uglavnom komentarisali da je srpska ekonomija u kandžama politike, u kakvim nije bila nijedna zemlja centralne i istočne Evrope. Vladimir Čupić, prvi čovek "Hipo Alpe Adrija banke", je podsetio da je svuda, u centralnoj i istočnoj Evropi, postojala apsolutna saglasnost o strateškim ekonomskim i političkim pravcima.
- Jedino je kod nas bila strahovita polarizacija. Zato su naše vlasti često favorizovale populistička rešenja, zbog čega i sada ispaštamo. Tvrdim da bismo mi i bez krize bili u velikom problemu, možda ne sada, ali sigurno do kraja 2011. godine. Garantujem sto odsto da ova kriza u Srbiji neće biti kraća od dve godine i svi treba da su spremni na to.
"Otrovne strelice" su se najčešće ispaljivale na glomaznu državnu administraciju koja može presudno da doprinese urušavanju finansijskog sistema. Zaključak je da i pored Vladinog optimizma, balast državnog aparata Srbija ne bi izdržala ni da nema krize. Najoštriji u toj vrsti kritika bio je Miroljub Labus, bivši vicepremijer savezne vlade.
- Jedan od glavnih tegova koji opterećuje Srbiju i dodatno pogoršava ekonomsko stanje i posledice krize je glomazna državna uprava. Niko ne može da me uveri da je nemoguća redukcija. U vladi u kojoj sam ja bio do 2004, skresali smo 10 odsto Vladinih službenika, ali kasnije je svako dovodio još. Dakle, trebalo bi to saseći, ali selektivno i mudro. Država je ovde deo problema, a mora biti deo rešenja. Bez tog balasta nema izlaska iz krize.
Boris Begović, takođe, veruje da je ekonomija talac izbornog sistema i politike. On smatra da Vlada Srbije sada mora da bira između ozbiljnih političkih poteza koji će doneti rezultate tek u godinama koje slede, i kratkoročnih poteza političkog marketinga koji mogu da donesu jedino kratkoročne političke poene. U zavisnosti od učinjenog izbora, Srbija može da ima osnovu za održivi rast.
I dok su i profesori, akademski, u "rukavicama" kritikovali kabinet premijera Mirka Cvetkovića, vlasnik "ABS Holdinga" i koordinator ekonomskog tima DSS-a Nenad Popović, nije imao milosti. On je koristio svaku priliku da ukaže da Vlada Srbije nema nikakav plan, ni strategiju.
- Sve je to nekakav spisak lepih želja bez ijednog konkretnog poteza. Pa vidite li šta rade sa Borom? Pa to nema nigde na svetu da Vlada hoće da kupuje mašine, upravlja... a ne daju našim ljudima ili strancima da se to privatizuje. Hoće gospoda da se igraju biznismena, a mnogima od njih je jedini dodir sa privredom kroz papire - ubeđivao je Popović posle panela grupu srpskih direktora.
Popović je predložio nove finansijske aranžmane na koje su Đelić i Dinkić samo odmahnuli rukom.
- Srbija može da pronađe dodatna finansijska sredstva i kod nekih drugih zemalja. Mislim da bi jedna vlada, koja bi imala normalniji odnos prema svim partnerima, u tom smislu i prema Ruskoj Federaciji, sigurno mogla da računa na tri milijarde evra od Rusije u ovoj godini i tri milijarde evra u sledećoj godini. Ovo govorim vrlo odgovorno, o ovome sam razgovarao. I tih šest milijardi u dve godine bile bi ogroman zamajac za jedan interventni fond za pomoć srpskoj privredi - zaključio je Popović.     

EKONOMSKI PATRIOTIZAM
MINISTAR trgovine Slobodan Milosavljević se založio za jačanje, kako je rekao, ekonomskog patriotizma i to, pre svega, kroz izmene zakona o javnim nabavkama, gde bi se zahtevalo korišćenje domaćih proizvoda i usluga.
- Evo, mi i sada vidimo da su stranci izvođači velikih infrastrukturnih poslova, a da su podizvođači, ipak, naše kompanije - zaključio je Milosavljević.

BOLjE NA STAZU, NEGO U RECESIJU
NA Kopaoniku je bilo i onih koji su na forum došli forme radi. To su bili, naročito, rukovodioci raznoraznih državnih agencija, koji su iskoristili priliku da dane provedu na skijaškim stazama ne mareći mnogo za preteću recesiju, ali ni krupni sneg i maglu koja je tokom najvećeg dela dana prekrivala Karaman i Pančić. Staze su i dalje pune, a u klubovima, preko celog dana, gotovo da nema mesta.
Većina onih koji su izbegli teške ekonomske teme se šalila da ide da skija sa predsednikom Belorusije, koji je bio glavna tema svih razgovora na najpoznatijem srpskom zimskom centru.

KOTIZACIJA - 20.000 DINARA
ORGANIZATORI Biznis foruma, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, tvrde da su netačne informacije u delu štampe o tome da je "srpski Davos" bio skup i nepotreban.
- Organizovanje ovakvog foruma, normalno, ima svoju cenu, ali su sami učesnici skupa plaćali troškove. Samo je govornicima koji su učestvovali u radnom delu programa, a njih je bilo manje od 30, bio plaćen smeštaj, a i to su učinili mnogobrojni sponzori foruma - kažu za "Novosti" sagovornici iz Saveza ekonomista Srbije.
Podsetimo, kotizacija za učestvovanje na Forumu iznosila je 20.000 dinara plus PDV. Učesnici Foruma, njih oko 400, bili su smešteni u hotelima "Grand", "Klubu A" i "Sunčanim konacima". Četiri polupansiona, tokom trajanja Biznis foruma, koštala su u "Grandu" od 21.360 do 31.480 dinara, "Klubu A" - 18.629 dinara, i "Konacima", od 14.400-22.760 dinara.