Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je danas u Narodnoj skupštini odgovarajući na pitanja poslanika da je predlog Zakona o nestalim bebama samo prvi korak u rešavanju ovog problema i svakako ne jedini. On je ujedno podsetio i da je stav da istrage neće biti obustavljene jedno od rešenja, pored pomenutog Zakona.

Pročitajte još:
Stefanović: Cilj zakona - istina o nestalim bebama

Odgovarajući na pitanje Đorđa Kosanića iz Jedinstvene Srbije, Stefanović je rekao i da treba svakako razgovarati i na temu mogućih izmena Krivičnog zakonika.

„Ovo je teška i veoma emotivna tema. To što se tim ljudima dogodilo pre 40, 30, 20 godina…horor je koji je teško i zamisliti. Svako ko ima svoje dete, zna šta mu sve prođe kroz glavu kad vam dete padne sa bicikla, a ne, ne daj Bože kad vam se takvo nešto dogodi. Svestan sam da nema tog zakona koji će biti dovoljno dobar, niti zakona, koji može da nadomesti bol koji su ti ljudi proživeli i proživljavaju“ rekao je Stefanović.

Kako je ministar rekao govoreći o slučajevima nestalih beba iz porodilišta iz sedamdesetih, osamdesetih, devedesetih, u rešavanju se odnekud ipak mora krenuti.

„Ono što mi možemo da uradimo je da pokrenemo zaista ovo sa mrtve tačke i to posle decenija tišine, neprihvatljive tišine, posle mnogo decenija nečinjenja, jer razne prethodne vlasti nisu smele, nisu bile spremne, nisu mogle, uopšte ne želim da ulazim u to da li su imale želju da se to reši, ali prosto ništa nisu uradile i to je činjenica. Mi smo razgovarali sa roditeljima, udruženjima, različitim stručnjacima i napravili prve značajne korake“, rekao je Stefanović govoreći o predlogu Zakona o nestalim bebama, ali i o rešenjima koja su iznađena pored ovog zakona.

On je podsetio i da su, pored predloga Zakona, MUP i Ministarstvo pravde zauzeli stav u vezi sa istragama o nestalim bebama da se u ovim slučajevima radi o krivičnom delu sa produženim trajanjem što će omogućiti da se osumnjičeni mogu krivično goniti i ukoliko je krivično delo počinjeno pre 30 godina. Kako je istakao, očekuje da će se Republičko javno tužilaštvo, koje je svakako samostalno, odlučiti da na ovaj način tretira ove slučajeve.

Ministar je ujedno zaključio i da se plaši da se neće u svakom pojedinačnom slučaju doći do istine šta se dogodilo sa decom, ali da moramo pokušati.

„Na kraju krajeva jedna od obaveza Republike Srbije, koje su ustanovljene presudom Evropskog suda za ljudska prava, nije samo kako to provejava u jednom delu javnosti da se isplate odštete. Sumu od 10.000 evra kao nadoknadu za patnje je dosudio Evropski sud, ali i obavezu da se identifikuje institucija koja nije uradila svoj posao, bilo da je pripadala nekadašnjim SFRJ, SRJ, SCG, svejedno“ objasnio je ministar, ističući da je to jedan segment, dok su istrage o potencijalnim krivičnim delima u ovim slučajevima drugi segment.

Poslanika JS Đorđe Kosanić pitao je da li u narednom periodu treba pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama. Stefanović je podsetio da je Krivični zakonik menjan prošle godine u pravcu pooštravanja kazni i da se veći deo odnosio upravo na krivična dela čije su žrtve deca.

Mislim da sa prošlogodišnjim izmenama Krivičnog zakonika, kojima su pooštrene kazne i za dela gde su deca žrtve, možemo reći da imamo dobru kaznenu politiku. Ne isključujem mogućnost i o tome treba ozbiljno razmisliti ni da imamo još izmena u ovom smislu u kome ste vi rekli, ali bih voleo i da sudovi, koji jesu nezavisni, čuju potrebe naroda, ne ni ministara, ni poslanika, ni političara, da oslušnu svoj narod i da drakonskim kaznama pokažu da se kao društvo nikako ne možemo ni pomiriti, ni složiti sa nekim ko se usudi da dodirne neko od naše dece“ rekao je Stefanović, dodajući da su i MUP i Ministarstvo pravde spremni da razgovaramo o svakoj od ovih tema.