U Nišu je danas predstavljen okvir za izradu "Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2027", za oblast predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević kaže da strategija predviđa da od sledeće godine u 263 osnovne škole bude uveden jednosmenski rad.

Govoreći o ostalim novinama koje donosi Strategija, Šarčević je rekao novinarima da će biti uvedeno mnogo novih stvari, kao što su učenje ka ishodima, međupredmetne veze i interdsiciplinarni modeli koji, kako kaže, dovode do projektne nastave.

"Ta nastava je mnogo zanimljivija, deca duže pamte i znaju da primene stečena znanje", uveren je Šarčević.

Kada je reč o predškolskom obrazovanju, ministar je najavio da će prvi put posle 26 godina biti uveden predškolski pripremni obavezni program za decu od 6 do 7 godina.

Istakao je i da se ide na veći obuhvat dece uzrasta od 3 do 6 godina i dodao da se zato radi nova infrastruktura, a podsetio je da je donet novi plan i program koji je prošle godine pilotiran u tri ustanove.

"Ove godine se radi u šest ustanova i biće obučeno 1.800 vaspitača. Program se zove ''Godine uzleta'' i spada u tri najbolja programa za predškolsce u Evropi po mišljenju Unicefa", kazao je Šarčević.

Dodao je da je novina i uvođenje jednosmenskog celodnevnog rada u 311 ustanova i dodao da će 263 osnovne škole sledeće godine ući u jednosmenski pedagoški rad.

"Prvi put ulaze i srednje škole, njih 50 će ući u jednosmenski rad i pet specijalnih škola", naveo je ministar.

Naglasio je da se u Srbiji dugo nije razmišljalo o projektu velike mature i prelasku na univerzitetsko obrazovanje kroz jedan ispit.

"Tako se dolazi do nezavisne, neutralne eksterne ocene i sistem je ''potpuno zdrav'' jer imamo realnu procenu znanja svakog kandidata", uveren je ministar.

Šarčević je kazao da digitalizacija prati ceo proces i da će od jeseni biti pokrenut program "Digitalni svet" za učenike od prvog do četvrtog razreda u oviru kojeg se algoritamski načini učenja forsiraju već od početka osnovne škole, a u trećem razredu se radi blaža varijnanta programiranja.

"Obezbeđujemo mnogo sredstava za nastavu i učenje. Odvojićemo oko 860 miliona dinara za nabavku novih i popravku starih računara, tako da ćemo imati blizu 50.000 računarskih jedinica, a u 2021.godini biće ih više od 70.000", rekao je Šarčević i dodao da je 63.000 računarskih jedinica dovoljno da mala i velika matura budu potpuno digitalne.

Dodao je da u novoj Strategiji ima i mnoge paradigmi koje treba da spreče osipanje dece romske populacije i da ih više uključe u obrazovni sistem.

Razgovor ministra s novinarima obeležio je incident, u kojem su novinari N1 i portala Južne vesti insistirali na odgovoru zašto se ministarstvo, a ni rektorat u Nišu, ne izjašnjavaju o smeni tri dekana u Nišu, a Šarčević je njihovo ponašanje ocenio kao neprilično.

"Niste dobili odgovor, jer morate da znate da smo izmenom i dopunom Zakona o visokom obrazovanju uspeli da ugradimo te mehanizme", rekao je ministar i dodao da se trenutno ispituje slučaj Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Na konstataciju novinara da je pre skoro godinu dana obećao epilog priče u vezi sa troje dekana za koje je Agencija za borbu protiv korupcije tražila razrešenje, ministar je novinarki Južnih vesti u hodu prigovorio da je nasrtljiva i da neće dobiti odgovor.

Novinaru N1 koji je ministra pratio sa uključenom kamerom Šarčević je, vidno iznerviran, rekao da mu "ne gura mikrofon" u usta, te da ne mogu siledzijski da razgovaraju.