SRPSKA pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.


Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. Spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.

Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.

U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.


Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine.


Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.


Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava. Današnji praznik je i slava manastira Hilandar.


OBIČAJI


Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

U takovskim selima bio jeobičaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.

U selima ujužnomPomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se mole kako bi dobile porod.


Prema verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri.

Na osnovu toga kakvo je vreme na današnji dan, u istočnoj Srbiji su predskazivali rod useva, vedro nebo i lepo vreme obećavajudobru letinu.