DOK patrijarh jerusalimski Teofil Treći, poglavar temeljne pravoslavne crkve, uoči ovog vikenda, bogosluženjima i razgovorima sa sabesednicima u Moskvi pokušava da premosti jaz najnovijih podela, izaslanik duhovnog poglavara iz Svete zemlje, arhiepiskop katarski Makarije, u intervjuu za "Novosti", odgonetnuo je suštinu poruke sa značajnog susreta u prestonici Ruske pravoslavne crkve:

- Patrijarh jerusalimski Teofil je uputio poziv poglavarima svih pravoslavnih crkava u svetu da je spreman da u Amanu okupi sve njih, kako bi se sagledao problem podela i našao lek da se one zaustave, jer ne donose dobro nikome u našoj, pravoslavnoj zajednici. Jerusalimska patrijaršija, kao što znate, nije podržala put jednog dela Ukrajinske crkve da se odvoji od svoje, matične ruske crkve. Naprotiv, jerusalimski patrijarh je pružio punu podršku Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi i njenim vernicima koji žele da ostanu pod okriljem Moskovske patrijaršije. Istovremeno, Jerusalimska patrijaršija je spremna, kao što je i bila, za međureligijski dijalog i sa drugim konfesijama. Samo tako može da se uspostavi mir za dobro svih, bez obzira na to kojoj veri pripadaju.

PROČITAJTE JOŠ: Vulin: Nijedan metak ne može iz Srbije, a da se ne zna gde

Sa arhiepiskopom katarskim razgovaramo u Beogradu, neposredno pred njegov povratak u Katar, a posle sedmodnevnog boravka u Srbiji i Hrvatskoj, gde je bogoslužio u manastirima pakračko-slavonske eparhije, gde je među sveštenstvom, monaštvom i narodom koji je posle pogroma ostao i opstao na vekovnim ognjištima primljen kao da je odvajkada s njima bio sapatnik i saputnik. Kaže nam da je obradovan i ohrabren obnovom manastira u ovoj eparhiji, koja vraća nadu narodu.

Mi se, u razgovoru sa arhiepiskopom Makarijem, ipak vraćamo vestima iz Moskve, koje nam ekskluzivno prenosi.

* Da li se poziv iz Moskve patrijarha Teofila, u čijoj je nadležnosti i vaša, Katarska arhiepiskopija, može tumačiti i kao zvono koje priziva na sabornost ugroženog pravoslavnog sveta, koji razni centri moći žele da rasparčaju?

- Pravoslavni hrišćani su još od vremena svetih apostola bili pred brojnim iskušenjima - odgovara arhiepiskop Makarije. - Ipak smo odolevali, pokajavali se i vraćali svetioniku vere Hristove, svesni da su podele najteži greh protiv ljubavi božanske. Podele među braćom, podele u veri našoj, podele u državi koje štete biću naroda, zaustavljaju ga u tome da se unapredi u dobru i u ljubavi za one koji dolaze i čuvaju da se ne ugasi sveća vere. Verujem da će nas to ponovo sabrati. Nemamo pravo, a nema ni vremena da se, kao što reče srpski patrijarh Irinej nedavno u Slavoniji, ne ogledamo u ikonama svetih. Onih čija smo lica svi. Nemamo pravo da se grešimo o ono što Bog želi. On želi bratsku ljubav. To moramo da znamo.

* Vi ste protekle sedmice služili prvu liturgiju u obnovljenom hramu u zavičaju patrijarha Pavla u slavonskim Kućancima, povodom desetogodišnjice upokojenja omiljenog duhovnog vođe Srba. Mnogi se pitaju: zašto baš vi?

- Učinjena mi je velika čast, a odgovor je, mislim, u tome što sam još kao student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, potom i postdiplomac, sa patrijarhom Pavlom služio brojne liturgije u manastirima Srpske pravoslavne crkve. Tokom tih dana, a i posle nekoliko godina, bio sam svedok stradanja i uzdizanja srpskog naroda. Tada sam upoznao lepotu srpske duše. Nesvakidašnju lepotu, i kada se pati i kada se u patnji prašta. Proveo sam s vama sve te teške godine rata, i svuda svedočim o tome. Verujem da će, zasluženo, vaš narod doživeti spasenje o kome je govorio patrijarh Pavle, a nedavno podsetio i patrijarh Irinej u Kućancima. Poštovanje, koje posebno imam prema patrijarhu Pavlu, tom svetom čoveku - a kakvo je to poštovanje, o tome znaju arhijereji srpske crkve - bilo je, verujem, presudno što sam počastvovan da, najpre sa vladikom pakračko-slavonskim, s kojim imam gotovo bratske veze, služim prvu liturgiju, a potom i liturgiju na osvećenju hrama. Moje srce je puno što sam bio deo uzvišene, u mom sećanju nezaboravne liturgije i počasti koja mi je tim povodom ukazana. Svi mi koji pronosimo istinu i istrajnost pravoslavne vere treba da se ugledamo na patrijarha Pavla. On je putokaz kako da budemo ljudi. Svagda i u svemu. Ukoliko nismo takvi, ukoliko u sebi ne nosimo tu dobrotu, skromnost i plemenitost, ne možemo, ne smemo i nemamo pravo da od drugih tražimo da budu dobri.


* Gde je pokretač dobrote o kojoj govorite? Kako, danas, možemo da je pokrenemo u sebi i drugima?
- Da se vladamo po jevanđelju. To bi bio moj odgovor. Da trpimo i istrpimo, da u svakome gledamo brata, da u svakome nalazimo dobro, a ne ono što je loše. Verujem da u svima nama ima i jednog i drugog. Važno je da naše reči, jevanđelske, dobrotu probude. Da loše ostane iza nas.


PROČITAJTE JOŠ: Crni orlovi se nadvili nad Dečane: KFOR mora da brani svetinju od onih kojima hoće da ga preda na čuvanje!

* U okolnostima u kojima traje i bori se za punoću pravoslavlja u okruženju prilično agresivnih drugih vera, nije lako. Kako odolevate?

- Da, nije lako. Ali potrebno je mnogo mudrosti, tolerancije, pa i velikog trpljenja, kako bismo i u budućnosti trajali. Kada smo istrajali gotovo milenijum i po u takvom okruženju, tradicija, istorija i sve što krasi našu veru, obaveza je više da je sačuvamo.

* Jerusalimska i Srpska patrijaršija upisuju mnoga zajednička stradanja. Vi govorite da se u nevoljama istrajava. Ima li u tome negde i neke granice?

- Nosim veliku tugu zbog stradanja Srpske crkve i naroda tokom i krajem devedesetih, pa i dvehiljaditih. Pogrom Srba iz bivših krajeva nekadašnje zajedničke, vaše, domovine. Progon sa Kosova i Metohije... Kada se to događalo, a bio sam svedok svega, u mojim mislima je bilo, na primer, stradanje jerusalimskog sveštenika, oca Filumana, sveca jerusalimskog. Njega su, krajem sedamdesetih, dok je služio večernju liturgiju, sekirom isekli sa četrdeset udaraca. Ko? Palestinci, naravno. Tragedija se ubrzo ponovila. Majku našeg jeromonaha Joakima mučili su, na kraju je udavili, a on je od tuge ubrzo umro. Pitate, gde je ta granica. Ne mogu da je odredim i nisam pozvan da je obeležim. Ono što nas naša pravoslavna vera uči jeste to da nas stradanje pročišćava. Da nas duhovno jača. A iskušenja pred kojima smo vekovima odolevali i odoleli, uvek nam pokažu ko je vera, a ko je nevera. Tako je bilo i tako će biti.

Liturgija u obnovljenom hramu u zavičaju patrijarha Pavla u Kućancima

VEZA SA SVIM DOBRIM LjUDIMA

UZ PRAVOSLAVNE vernike Jerusalimske-katarske eparhije u Dohi, arhiepiskopija katarska, na čijem je čelu Makarije, u svoje okrilje prima i oko hiljadu Srba koji su u ovu luku bacili sidro mogućeg, boljeg života.

- Dolaze gotovo svakodnevno - kaže arhiepiskop Makarije. - Traže savet, pomoć, a ja sam srećan da čuvaju svoju veru pravoslavnu i radujem se kad mogu da pomognem. Ali to nisu jedine veze koje ja negujem sa Srbijom. Tri decenije, koliko traju, zaista čvrste, zaista iskrene i pune ljubavi, iznegovale su i brojna prijateljstva, pa sam ja u Srbiji kao kod kuće. Uvek dobrodošao i zahvalan sam na toj vašoj nesvojstvenoj dobroti.

PROČITAJTE JOŠ: Zbog odlaska kod optičara, proglasiše ih ubicama: Porodice studenata sa snimka šokirane navodima Prištine

DELO RAVNO PODVIGU
ARHIEPISKOP katarski Makarije sa reporterima "Novosti" skromno je obeležio tri decenije svoje neraskidive veze sa Srbijom. U novembru 1989. Jerusalimska patrijaršija ga je uputila u Beograd da uči srpski i upiše Bogoslovski fakultet, kako bi bio spona ne samo između dve patrijaršije, već i između Svete zemlje, koju su sve više pohodili hodočasnici s naših prostora. Ali on nije bio samo klirik. Bio je do srpske tragedije tokom i posle devedesetih, kada je srpskoj deci bila potrebna pomoć i kada su ranjenim srpskim vojnicima bili potrebni lekovi, uteha i podrška.