ČEKANjE na mesto u nekom od državnih domova za stare može da traje od nekoliko meseci do godinu dana. Mnogi od onih koji se nađu na listi čekanja i ne dožive da se oslobodi krevet u ustanovi, te ako nemaju novca za smeštaj u privatnom domu, bivaju prepušteni sami sebi. Sa druge strane, ko ima para može u roku od dva sata da dobije mesto u privatnoj ustanovi.

U državne ustanove za smeštaj starih gotovo je nemoguće smestiti nekoga po hitnom postupku. Procedure su preduge, a dokumentacija za prijem preobimna. Ukoliko situacija nalaže da je starijoj osobi neophodan smeštaj i nema bližih srodnika koji bi o njoj brinuli, ona najčešće završi u prihvatilištu.

Prema zvaničnim propisima, zahtev se podnosi centru za socijalni rad u opštini u kojoj budući korisnik ima prebivalište. Problem je u tome što osoba koju treba smestiti u dom mora da izrazi volju da to želi, a ukoliko to ne može zbog zdravstvenog stanja, onda umesto nje to čini staratelj. Ako nema dece ili bližih srodnika, onda se postavlja privremeni staratelj po službenoj dužnosti koji aplicira za dom.

- Na rešenja centara za socijalni rad čeka se veoma dugo - kaže Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova za smeštaj starih osoba. - Najpre mora da se postavi voditelj slučaja, pa da svoju reč kaže pravnik, pa onda slede raznorazni potpisi... Nekada je čekanje opravdano, ali ponekad i nije. Kada se podnese zahtev, ime osobe se stavlja na listu čekanja.

USLUGA DIKTIRA CENU PROSEČNA mesečna cena u privatnim domovima za stare je 450 evra, dok se ti iznosi u državnim kreću od 32.000 do 45.000 dinara. Razlika u poslovanju između privatnih i državnih domova je u tome što privatnici isključivo zavise od broja korisnika, dok država subvencioniše boravak u svojim ustanovama. Zbog toga su i cene smeštaja i usluge niže.

Procedura u centrima za socijalni rad može da traje po nekoliko meseci, ali je isto toliko vremena potrebno i za prikupljanje neophodne dokumentacije. Dok se celokupan postupak ne završi korisnik ne može da dobije mesto.

- Tražili smo da se ukine lista čekanja, koja se ne ažurira redovno, pa se dešava da su na njoj imena ljudi koji su preminuli - kaže naš sagovornik.

Milovanović naglašava da, ako ima mesta, u privatnom domu se ugovor sa korisnikom ili starateljem sklapa odmah i smeštaj može da se, primera radi, dobije samo na osnovu otpusne liste. Oni ne insistiraju na velikom broju papira, već stručni tim proceni zdravstveno stanje, a naknadno se, po smeštaju, obavljaju ostali pregledi.

- Neki privatni domovi za stare mogu da prime i pacijente, i uz adekvatnu negu oni vrlo brzo postanu korisnici - objašnjava Milovanović. - Takva usluga, naravno, košta više, pa se iznosi u ovim ustanovama kreću od 70.000 do 90.000 dinara.