KADA su mi saopštili da imam adenokarcinom C349, svet se srušio. Sve se u sekundi uskovitlalo, eksplodiralo pa - stalo. Odjednom više ništa nije bilo važno. Ceo život, i ovo dosad, i ono što je preostalo, skupio se u tri reči - imam rak pluća.

Od ovog surovog saznanja, i osećanja bolešću poraženog, Bratislav Antanasković (60), elektrotehničar iz Kruševca, prošao je tri ciklusa imunoterapije, šest ciklusa hemioterapije i 25 zračenja. Onda se u tunelu pojavi i zračak nade. Dobro je podneo sve terapije, tumor se smanjio.

Tumor je obuzdan. Bratislav se sad oseća dobro. U januaru će dve godine otkako mu je na rendgenu, posle pretraga zbog upornog kašlja, na plućnom krilu otkriven tumor veličine 13 sa 11 centimetara. Preveliki, i na baš nezgodnom mestu, odmah do aorte, da bi se i pomišljalo na operaciju.

- Prva terapija je bila imunoterapija - priča Bratislav. - To je sreća u nesreći, jer ne mogu svi pacijenti da dobiju ovu liniju lekova. Već posle druge terapije tumor se upola smanjio. Zbog problema sa jetrom, nisam mogao da nastavim sa imunoterapijom, ali uveren sam da me je najviše ona, a onda i druge dve, spasla.

Pročitajte i:Obeleženo 110 godina vojne infektologije

Sa istom situacijom u kakvoj se Bratislav našao, dnevno se suoči 16 stanovnika Srbije. Od raka pluća, svakog dana umre 13 stanovnika. To je, upozoravaju onkolozi povodom novembra, meseca borbe protiv raka pluća, koliko posledica agresivne prirode ove bolesti, toliko i činjenice da zaostajemo sa terapijama.


Za većinu obolelih prva linija lečenja su zračenje i hemioterapija Jaroslav Pap/Tanjug

MEDIKAMENTI POSLE NOVE GODINE JOVANA Simanović Milovanović, direktor sektora za lekove RFZO, kaže da je Centralna komisija za lekove donela odluku i da se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća. Prvi lekovi će se naći na listi koja izlazi oko Nove godine. Terapiju pacijenti mogu da očekuju od dva do tri meseca kasnije, nakon sprovođenja javne nabavke.

- Svaki četvrti pacijent koji uđe u Kliniku za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, ima karcinom - kaže profesor dr Violeta Mihailović Vučinić, direktor. - Samo ove godine smo otkrili 1.300 novih malignih tumora.

Doktor Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine, upravnik Klinike za pulmološku onkologiju, kaže da je u Vojvodini od 2010. godine otkriveno 11.880 slučajeva raka pluća. Bar trećina bila je u četvrtoj fazi bolesti, kad šansu da preživi pet godina ima do 10 odsto obolelih.

- Zato se borimo da bolest "uhvatimo" u prvoj ili drugoj fazi, kada možemo da očekujemo da će svaki drugi preživeti bar pet godina - kaže dr Stojanović. - Imamo malo bronhoskopskih centara. Ideja je da, kao što se nekad pokretnim rendgenima otkrivala tuberkuloza, sada mini-skenerima na terenu snimamo pluća, prvo starijima od 50 godina sa 25 godina pušačkog staža.

Karcinom pluća je bolest sa lošom prognozom, a nove terapije, koje produžavaju život, u Srbiji se većinom obezbeđuju iz donacija.

- Kod nas je ove godine imunoterapiju primalo 25 pacijenata - kaže dr Natalija Samardžić, načelnik Dnevne bolnice Klinike za pulmologiju KCS. - Sigurno je da bi bilo bar 200 pacijenata godišnje za ovu terapiju samo u prvoj liniji.

Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, sa oko 6.000 novoobolelih godišnje, i 4.600 umrlih.

- Nove terapije omogućavaju da pacijent živi sa jednom tabletom dnevno, a ako bolest napreduje sa dve - kaže dr Davorin Radosavljević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Korist koju imamo od novih terapija samo pre nekoliko godina bila je nezamisliva, i svi očekujemo da će novi lekovi, koje je stručna komisija preporučila, biti dostupni pacijentima u Srbiji.

Tanjug/STR


LEKARI VMA NAJAVILI PROŠIRENjE LISTE LEKOVA: NOVA NADA I ZA BOLESNE OD MELANOMA

KOMBINOVANA ciljana terapija za pacijente obolele od melanoma, do kraja godine trebalo bi da se nađe na listi lekova o trošku RFZO. Sledeća stavka biće proširenje liste indikacija za ovaj lek, nakon čega će on biti dostupan i preventivno, kako bi sprečio povratak i pogoršanje bolesti.

Ove novine najavili su lekari Vojnomedicinske akademije u Beogradu, na današnjoj konfereciji povodom budućeg regionalnog kongresa posvećenog melanomu.

- Tokom decembra, trebalo bi da se na listu lekova stavi kombinovana ciljana terapija - kaže za "Novosti" prof. dr Željko Mijušković, specijalista dermatovenerologije na VMA. - Ona ima manje neželjenih efekata i produžava život znatno više nego lekovi koji su trenutno dostupni. Cena nije veća nego za terapije koje se sada koriste.

Kod pacijenta koji su imali metastaze, završili lečenje i nemaju aktivnu bolest, dokazano je da kombinovana ciljana terapija koja se daje preventivno tokom godinu dana, može da spreči ponovno javljanje bolesti.

- Sledeći prioritet tokom naredne godine jeste proširinje liste indikacija, tako da će pacijenti koristiti ovu terapiju preventvno u određenim fazama bolesti, kako se melanom ne bi ponovo vratio - kaže prof. dr Lidiija Kandolf Sekulović, načelnik Klinike za kožne i polne bolesti VMA.

A. VASIĆ