DECEMBARSKI program u KPGT počeće sa Handkeom: ne zato što je "friški" nobelovac, već što se na ovoj sceni igra još od 1999. godine. U međuvremenu, izvedeno je pet piščevih komada, a posle dve decenije na repertoaru je ostalo samo "Psovanje publike". Ima u tome i neke simbolike: "psovanje" Handkea i reditelja Ljubiše Ristića traje, otprilike, isto toliko.

- Kod nas svi pričaju o Handkeu, a niko ga sem KPGT ne igra. Slabo ga i čitaju, pa i štampaju. Izgleda još nisu saznali da je on najveći savremeni dramski pisac, jedan od najvećih uopšte - kaže na početku razgovora za "Novosti", po običaju britak, Ljubiša Ristić. - Obožavaju ga i mrze, zbog njegovih stavova o Jugoslaviji, Srbiji, NATO, Kosovu, bombardovanju. A ni u ostatku sveta nije drugačije.

* Čini se da je ovim potezom Nobelov komitet rehabilitovao sebe, a ne Handkea?

- Na taj način je, zapravo, Komitet odabrao da vrati reputaciju slobodnog i intelektualnog centra koji je skandalima i političkim nagradama u poslednje vreme bio kompromitovan.

o Svih ovih godina vi ste ga u KPGT igrali, a i družili se s njim?

- Voli da dođe kod nas, ne samo u moje pozorište. Najčešće tamo gde treba ohrabriti ljude da izdrže, na Kosovu, u Velikoj Hoči. Ili u selo kod njegovog prijatelja Zlatka, negde kod Velike Plane. Handke voli da se druži sa običnim svetom, ne samo sa svetskim markama kao što je Kusturica. I, uopšte, brani se da ga uzmu pod svoje.

PROČITAJTE JOŠ - Ljubiša Ristić: Usred smo zavere sa neizvesnim ishodom


* Imali ste priliku da ga upoznate iz nekog drugog, sasvim ličnog ugla?

- Zaprepastio me je kad je pitao da li Novu 2000. godinu može da provede sa mojom majkom, koja je u to vreme bila živa... I dočekali smo je zajedno, sa pomenutim Zlatkom, slikarom iz Salcburga i Tomasom Dajhmanom, čuvenim nemačkim novinarom, u mojoj kući. Tada sam video koliko mu znači njegova pokojna majka, a znao sam to i iz njegove proze. Igrali smo, između ostalog, i njegov "Užas praznine", kratki roman o piscu koji odlazi na sahranu majke, što ga povezuje i sa Kamijem i "Strancem". Ta toplina objašnjava mi Handkeovu sposobnost da oseća i za druge ljude, druge zemlje, pa i kako svaki narod može da postane njegov.

* Kosovo je vaš zavičaj, a Priština rodni grad. Naslućujete li epilog naše drame?

- Znate kako glasi u onoj knjizi "Olovka piše srcem" odgovor jednog dečaka na pitanje šta je početak a šta kraj? On kaže: "Početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema". To isto mogu da vam odgovorim za Kosovo.

Foto P.Mitić

* Ponovo je Srbija na balkanskoj ruti?

- A kuda će? Ovim delom sveta moraju da prođu svi migranti, sve vojske. Tako je od kad je sveta i veka. Nedavno je otkriveno da su prvi ljudi krenuli iz srca Afrike, Burkine Faso, prešli Crveno more i peške stigli na ovu rutu kojom sada idu izbeglice. Izgleda, kada se led otopio, da su se zaustavili u dolini Dunava i u Vinči napravili jednu kulturu i svet bez oružja, rata i nasilja. S klimatskim promenama, u Evropi je sve toplije, mada je led za te nesretne, siromašne ljude sve teži. Naša zemlja je na njihovom putu, ali samo kao prolazna stanica. Kao što je Jugoslavija bila prolazna stanica za našu južnoslovensku braću. Nadajmo se da će ovim dolinama putovati ti nesretni ljudi ka svojoj sreći, a ne strane vojske.

PROČITAJTE JOŠ - Ljubiša Ristić: Srbija je bezbedna između Rusa i Amerikanaca


* Da li ima osnove i za tu bojazan?

- Kako da ne, to je neposredna opasnost. Potrebno je mnogo pameti i strpljenja da se ne izazovu demoni koji bi da vladaju svetom, kao što se to kod nas oduvek dešavalo.

* Na šta možemo da se "okliznemo"?

- Ni na šta, mi nismo u situaciji da donosimo odluke. Naše je samo da uvek mislimo na jedinu dobru politiku, od Vinče do danas, a to je (posle kulture) - trgovina. Treba nahraniti zveri sa svih strana, ali držeći do sebe i svoje zemlje, koristeći njihov sukob kao svoju mogućnost.

* Vi mislite da Srbija pripada američkoj interesnoj sferi?

- Naša je sreća da više nije samo SAD. Zainteresovani su sada da se u uticaju i prisutnosti sa Amerikancima takmiče i drugi: prvi put Kina, neposredno Rusija, ali (kao i ranije) Nemačka, Francuska i ostala Evropa. To je ona situacija koju bi Tito poželeo: seo na brod i sa dva razarača u pratnji, otplovio na Južno more. Video sam jednu fotografiju, snimljenu negde u Africi, sa velikim transparentom dobrodošlice usred džungle. Na njemu je na engleskom pisalo: "Veliki je lav koji je kralj u bilo kojoj džungli."

* Imamo li mi "velikog lava" za današnju džunglu?

- Ne znam da li je to moguće u današnjem svetu, na isti način, ali je sigurno da se može učiti kako da iskoristimo svetskoistorijsku poziciju zemlje za dobro naroda... Interesantno je da postoji jedna jedina stvar u kojoj se najrazličitiji politički neistomišljenici bivše SFRJ slažu. A to je da su protiv Jugoslavije, da Tito nije Tito, i da se ni on ni Jugoslavija ne smeju ponoviti. Zato mrze Handkea jer je Jugosloven, zato su ubili Miloševića u Hagu jer je bio Jugosloven i, što je najmanje važno, zato mene nema u pozorištu već dvadeset godina. Jer, nigde nema mesta za Jugoslovene, a pogotovo ne u Jugoslovenskom dramskom pozorištu... Kad se ovolika buka diže oko "malog šengena", odjednom postane jasno kakav paničan strah izaziva sama asocijacija na zajednički život u Jugoslaviji.

Foto P.Mitić

* Kako vi vidite ovo malo tročlano udruživanje?

- Ako velike sile, kako se to uvek ciklično dešava, umesto balkanizacije Balkana (to će reći cepanja i usitnjavanja) iznenada zaključe da je u njihovom dugoročnom interesu nekakva nova zajednica naroda u ovom delu sveta, kako god se ona zvala - tako će i biti. A mi treba da znamo šta će biti naš odgovor na zaključke te nove konferencije, pa makar ona ne bila na Jalti nego možda u Šenženu, Sočiju ili, tradicionalno, u Dejtonu.

* Zar se baš Dejton svakodnevno ne dovodi u pitanje?

- Dovodi, ali bez uspeha. To je proces konsolidacije. Jedna nova situacija traži hitnu, vrhunsku infrastrukturu: puteve, železnice, aerodrome, gasovode, naftovode. U našem delu sveta i dolinama naših reka, posao mora da prati uslove za rast svetske ekonomije - od Kine do Evrope, od Arktika do Afrike. Sve to ide onuda kuda je uvek išla komunikacija, preko Srbije. Zato je sveukupni interes da se osposobi ovaj deo sveta za ono što je njegova glavna uloga, a to je kapija za protok ljudi, robe i kapitala. Onoga trenutka kada svi shvate da ne može nijedna svetska sila da prevlada u našem delu sveta, moguć je dogovor.

* Hoće li se raspasti EU dok mi u nju uđemo?

- Neće. Ona će se reorganizovati da bi se emancipovala sa nadom da postane suverena, federativna država sa zajedničkom monetom, spoljnom politikom i vojskom. E, to je već prilično nerealno, zato što druge svetske sile neće dozvoliti evropsku (nemačku) vojsku, po cenu Trećeg svetskog rata. Jer, svaka Evropa je nemačko-francuska država. I svaki rat je nemačko-francuski, od devetog veka i Karla Velikog, preko Napoleona i Hitlera, do Mastrihta. Ipak, nemačko-francuska država je jedina Evropa koja danas garantuje da neće biti evropskog rata. Svi koji neće takvu Evropu, pomagaće krizu.

* Kakva je naša geopolitička pozicija?

- Albanija i Makedonija su zemlje koje potpuno kontrolišu Amerikanci, kao i Kosovo. Ako SAD od njih traže da se ekonomski udružuju sa Srbijom, Bosnom, Crnom Gorom (okružene zemljama koje su u EU i NATO), postavlja se pitanje da li to znači da više nema američkog guranja sopstvenih trojanskih konja (Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije).

Foto P.Mitić

* Da li to onda znači i da Srbija, ipak, potpada pod jedan uticaj?

- Samo Srbiji, bar verbalno, odobravaju status neutralne zemlje koja može da sarađuje i sa Rusijom i sa Kinom, vojno i ekonomski. I da kao takva bude stožer okupljanja svih ovih državica kojima se ukida evropska perspektiva. Parola dana je kao u vreme tršćanske krize i Informbiroa: "Balkan balkanskim narodima". Nova stvar je da posle dugih decenija američko-ruske okupacije, nacističko-fašističko-kvislinške Evrope posle Drugog svetskog rata, sada Francuska izlazi glasno sa parolom, koju joj je iz poznatih razloga stidljivo šapnula Nemačka: "Evropa evropskim narodima". To je svet u kojem mi danas živimo. Sve ostalo je propaganda.


VELIČANSTVENA PREDAJA

- ZAISTA je šokantno kako se oko Jugoslavije slažu klerikalci u Sloveniji, ustaše u Zagrebu, novočetnici u Beogradu, mudžahedini u Bosni, bugaraši u Makedoniji i montenegrini u Crnoj Gori! Svi su digli ruke na nas (sirote Jugoslovene), kakva veličanstvena predaja! To je samo jedan aforizam iz "Studenta" šezdesetih godina prošlog veka. I još jedan: "Sve je dobro, samo se ne da popraviti"...


BILI SMO KOLONIJA, SADA NISMO

* SEĆAM se da ste mi 2000. u jednom razgovoru rekli da ćemo postati kolonija...

- I bili smo. U međuvremenu su se stvari promenile. Tada smo bili u situaciji današnje Bolivije. Napravili su nam puč, postavili Vladu, eliminisali vojsku, preuzeli privredu. Sad se sve promenilo. Stvorio se jedan svet koji se pita u više tačaka, u kojem više niko sam ne može da donosi odluke proglašavajući sebe za jedinu svetsku silu na kraju istorije, kao što je to bilo 2000.