Nele Karajlić: Da još postoje Top nadrealisti, prekrajanje istorije bilo bi hit

Dragana Matović

10. 11. 2019. u 16:02

Неле Карајлић: Да још постоје Топ надреалисти, прекрајање историје било би хит

Foto Live production

Pisac i rok muzičar Nele Karajlić: Da li su to Amerikanci postali deo Evrope pre nas? Mi smo stalno "braći" davali državu, a oni su Srbe - proterivali. Reči su toliko otežale da su izgubile na snazi

DA i dalje radi "Top listu nadrealista", Doktoru Neletu Karajliću prekrajanje istorije bila bi uža specijalnost. Nekadašnji frontmen legendarne sarajevske grupe "Zabranjeno pušenje" primetio je da su sa istorijom svi počeli da se igraju kao sa nekom igračkom. Na početku razgovora za "Novosti", sa njemu svojstvenim humorom, koji navodi na razmišljanje, kaže:

- Zamislite, predsednik Rusije nije pozvan na proslavu godišnjice Drugog svetskog rata?! Pa, ko je pobedio naciste u tom ratu? Ko je oslobodio svet te pošasti? Združene armije Luksemburga i Andore?!


PROČITAJTE JOŠ:
Svetogrđe na Hilandaru: Na fresci u kuli svetog Save dva mladića urezala svoja imena (FOTO)

* Nedavno je objavljen drugi deo vaše trilogije "Solunska 28", kakve su reakcije publike?

- Čini mi se da je publika bolje reagovala posle drugog nego posle prvog dela. Štaviše, ovaj drugi nastavak povukao je onaj prvi deo. Osećam da je publika prihvatila Doktora Karajlića kao pisca, da to više nije neko iznenađenje. Posle prve knjige sreo sam neke moje prijatelje, profesore univerziteta, koji su mi ispričali da njihove kolege ozbiljno pitaju ko to Neletu piše te romane. Ovaj drugi nastavak je razbio te dileme. Očigledno je da Neletu knjigu piše neko ko je nastanjen u njegovoj glavi.

* Šta se danas više isplati, biti rok muzičar ili romanopisac?

- Izgleda da se najviše isplati bavljenje politikom. To podrazumeva i talenat za pisanje, ali i talenat za "živo izvođenje". Najviše volim da pišem. Volim kada sam sam sa tih trideset slova koje nam je Vuk Karadžić ostavio u amanet. Ali, sa druge strane, nema većeg uzbuđenja od onog koje ima muzičar kada izađe na pozornicu i kad pred ljudima počne da peva.

* Drugi deo "Solunske 28" nosi naziv "O prijateljstvu i izdaji". Kako se nosite sa lažnim prijateljstvima i izdajom?

- Ništa nije lažno. Ni prijateljstvo, ni izdaja. Ko god da vas izda, duboko je uveren da to čini za vaše dobro i da on nije izdao vas nego ste vi izdali njega. U drugom delu "Solunske" najviše sam se bavio fenomenom kako dva čoveka u isto vreme imaju svoje posebno viđenje stvari, potpuno suprotno, i kako svako od njih ima svoju istinu koju je teško pobiti. Svaki čovek je drugačiji, a svako prijateljstvo posebno.

* Kada će početi snimanje nastavka kultne serije "Složna braća"?

- Nastavak "Složne braće" je prilično izvesna stvar, ali, kao i svaki drugi projekat, traži svoje vreme. Radujem se novom susretu sa starim prijateljima, Srbima, Hrvatima i Bošnjacima u jednoj kafani u kojoj se prelamaju sve najvažnije svetske stvari. Kako je onaj prvi deo "Složne braće" manje ili više govorio o današnjoj situaciji u Bosni i u svetu, tako će nastavak govoriti o našoj budućnosti.

* Kao tvorac novog primitivizma, kako komentarišete ovovremeni prostakluk na raznim poljima, a ne samo u muzici?

- Često pomislim kako bi bilo dobro da se popnem na vrh neke planine i da viknem: "Alo, ljudi! Mi smo se sa novim primitivizmom samo šalili." Očigledno je da su nas ovde, ali i u svetu, preozbiljno shvatili.

* Kako vam posle više od 20 godina deluju pretnje Metjua Palmera da će Srbiji uvesti sankcije?

- Ako je to dobro preneto, deluju mi anahrono... Kao da dolaze iz nekog drugog vremena. Ipak, najzanimljivija od svih Palmerovih "pretnji" bila je ona po kojoj nam nema ulaska u Evropsku uniju dok ne priznamo Kosovo. Nije me toliko zaintrigirala ta uvek prisutna mantra o tome koga mi treba da priznamo a koga ne, koliko iznenađenje da neko iz Amerike govori u ime EU, pa sam se u jednom trenutku upitao da li su to SAD postale deo Evrope pre Makedonaca, Albanaca i nas. Ili je Evropska unija dala mandat Americi da određuju ko bi i pod kojim uslovima trebalo da postane član Unije. Vidim, povodom te izjave, niko se iz EU ne izjašnjava.



* Kako vam izgledaju podele u društvu na "naše" i "njihove" umetnike, pevače, sportiste?

- Svaka podela je loša i ne treba nam. Nema nas devedeset miliona da se možemo deliti kad god poželimo. Ali podele su, izgleda, naš usud. Naši ljudi sve shvataju sa velikom ostrašćenošću i penom na ustima. Čini mi se da je nama dovoljna reka pa da se podelimo do poslednje kapi krvi. Mi sa leve obale, protiv onih sa desne obale. U toj podeli upotrebljavaju se i teške reči. Reči su toliko otežale da su, kao u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, izgubile na snazi. Devalvirale su do te mere da gube na značaju. Na to, osim aktera naše političke stvarnosti, utiču i mediji, po kojima je izdajnika i lopova već toliko da Srbija ne bi imala dovoljno zatvora da ih sve smesti. Ljudi su navikli na to da ti lopovi veoma brzo postaju cenjeni ljudi, tako da se čoveku od te zbrke zamuti u glavi.

* Velika galama se digla oko nabavke ruskog oružja...

- Nemam ja neke veze sa ruskim oružjem da bih mogao o tome nešto decidno da kažem. Jedino što sam naučio je to da nas je Zapad smestio na rusku stranu. Zašto i kako, to morate da pitate njih. A oni od toga ne odustaju. Ta mantra traje otprilike od druge decenije 19. veka, kada su se u Zapadnoj Evropi i pojavili prvi znaci rusofobije. Taj odnos prema Srbima se nije promenio do dana današnjeg. Da li su oni u pravu ili ne, najmanje je važno. Jedan junak drugog dela "Solunske 28", visoki nemački oficir, u pismu svome prijatelju kaže: "Čak i da je veza Srba sa Rusima naša uobrazilja, mi smo toliko jaki da im naša uobrazilja postaje sudbina."

* Možemo li uopšte opstati kao ostrvo okruženo NATO zemljama?

- Ostrvo u slučaju trećeg svetskog rata ne znači ništa. Svejedno ti je da li si na Balkanu ili na Sejšelima.

* Kako odgovoriti ljudima na njihovo zakucano pitanje: Evo, da danas vrate Kosovo, šta bismo sa 1.500.000 Albanaca?

- Jedna sam od onih budala koje su još uvek uverene da je zajednički život moguć. Problem podela na Balkanu nije došao zbog toga što Srbi nisu mogli sa ostalima, nego što su se ostali, da bi stekli vlastiti identitet, morali osloboditi Srba. Zapad, glavni sudija tog krvavog meča, stao je na stranu "ostalih", iz gore navedene metafizičke veze Srba sa "neprijateljskom" Rusijom. Kada su Srbi dobijali ratove, svima oko sebe su nudili zajedničku državu, a kada su ostali dobijali ratove - proterali su Srbe.

* Da li više volite Partizan Save Miloševića ili Miroslava Đukića?

- O fudbalu je teško govoriti a da se pri tome ne rasplačem. Na niske grane smo pali. I reprezentacija, i Zvezda, i Partizan. Bez sistema, plana, koncepcije, taj sport se u Srbiji pretvorio u humorističku seriju sa tužnim krajem.

* Ko vam dolazi "na kazan" u Koraćicu, ili je pečenje rakije za vas intimni čin?

- Dolaze mi prijatelji, i to oni koje dugo nisam video... iz raznih zemalja... sa raznih kontinenata. Pečenje rakije postala je jedna vrsta olimpijade. Rakija konekting pipl (povezuje ljude).


PROČITAJTE JOŠ:
Obarali smo rekorde po gutanju antibiotika, ali to se brzo menja: Potrošnja manja za 40 odsto

VELIKO IZNENAĐENjE

* Muče li vas i dalje noćne more o koncertima i planirate li da uskoro nastupite na javi?

- Jedno vreme sam pobegao od scene. Osećao sam neku vrstu skučenosti, klaustrofobije - objašnjava Doktor Nele Karajlić. - Na nagovor prijatelja vratio sam se na pozornicu i osetio olakšanje. Imam osećaj da još mnogo toga mogu da pružim u muzici. Za iduću godinu pripremam veliko iznenađenje. Zasada ne bih mogao ništa više o tome da kažem.


ROK MUZIKA POSTALA ROBA

* KAKO biste ocenili današnju muzičku scenu u celom regionu?

- Današnje vreme bitno je drugačije od onoga kada smo mi bili mladi i stvarali svoje pesme. Mnogo je teže biti kreativan, ali ne iz razloga što nema dobrih grupa ili autora, ili što je muzička industrija zatvorenija, već zbog činjenice da popularna muzika više nije kult. Ne postoji ona zanesenost koju smo imali mi, nemir koji je drmao i one koji komponuju i one koji slušaju. U naše vreme rok muzika je bila gotovo pa religija, a danas je samo roba. Zato smo mi bili ti koji smo trčali u susret novim pesmama. Danas pesme traže slušaoce, a ovih nema. Rasuti su po šoping-molovima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)