NA referendume u Srbiji ubuduće neće morati da učestvuje najmanje 50 odsto plus jedan birač, jer će ta odredba najverovatnije biti promenjena ukidanjem praga izlaznosti, novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. Javna rasprava o pomenutom propisu počela je u nedelju i trajaće do 22. novembra, a glavni razlog izmene ključnih odredaba važećeg zakona uslovljene su nepostojanjem saglasnosti sa Ustavom.

Postojeći zakon donet je 1994. godine, minimalno izmenjen 1998. i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom. Taj dokument ne omogućava građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem referenduma i narodne inicijative, te se zato ove mogućnosti retko koriste.

- Od uvođenja višestranačja u Srbiji bila su svega tri referenduma na republičkom nivou i to samo na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana - kaže Saša Mogić, pomoćnik ministra u MDULS. - U pogledu narodnih inicijativa zabeležena je samo jedna narodna inicijativa za koju bi uslovno mogli da kažemo da je ostvarena po važećem zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu krivičnog zakona. Na lokalnom nivou skoro i da ih nema, a uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa.

Mogić naglašava da je svrha novog zakona da utvrdi pravila koja su u skladu sa Ustavom RS, ali i da promoviše standarde najbolje prakse koja stimuliše aktivno učešće građana u poslovima javne vlasti.

Akcenat tokom pisanja za­ko­na bio je i u oblasti naro­dne inicijative. Problem je, navode u Mini­star­stvu, "neprimereno kra­tak rok od sedam dana za prikupljanje potpisa". Prema Ustavu potrebno je da se obezbedi 30.000 parafa, za šta treba mnogo više vremena.

MDULS je već promenom zakona koji uređuje rad lokalnih samouprava fiksirao potreban broj birača za pokretanje narodne inicijativa na broj od pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave. Ovom izmenom je onemogućeno da statuti opštine samostalno utvrđuju procenat, što je nekada bilo čak do 25 odsto birača.

Zakon koji je donet pre četvrt veka ne poznaje ni sve vrste referenduma koji se mogu sprovoditi na lokalnom, republičkom i nivou autonomne pokrajine. Nije uređeno ni pitanje referendumske kampanje, njihovog pristupa sredstvima javnog informisanja, finansiranja i izveštavanja, kao ni sudska zaštita prava na referendum. Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. U Nacrt zakona je uneto i rešenje koje omogućava prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu u elektronskoj formi.


SAMO TRI INICIJATIVE

NAJVEĆI deo informacija o podnetim inicijativama je prikupila nevladina organizacija CRTA. Navedeno je da su 2007. i 2008. godine podnete tri - Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama, o klasifikaciji tajnih informacija, kao i o zabrani pušenja. Od 2012. godine, Skupština je primila šest narodnih inicijativa od kojih su tri ispunjavale uslove - Predlog zakona o ratnim veteranima, o odlaganju plaćanja dospelih komunalnih i drugih obaveza i narodna inicijativa za izmenu Zakona o porezu na dohodak građana.


"MARŠ NA DRINU" I USTAV

APRILA 1998. Srbija je građane pitala da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Izašlo je 73,05 odsto birača, a protiv je zaokružilo 96,53 odsto. Referendum iz 1992. godine o izboru "Marša na Drinu" za himnu i izgled zastave i grba nije uspeo. Uprkos snažnoj kampanji za promenu Ustava 2006. i dvodnevnom glasanju, prag od polovine birača je jedva preskočen (izašlo 54,91 odsto). Tada je prvi put na birališta izašao čak i patrijarh Pavle.