SRPSKE zatvore su od novembra 2012. godine, kada je stupio na snagu Zakon o amnestiji, do danas, po tom osnovu napustila 2.763 osuđenika. Ovo je za "Novosti" potvrđeno u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. U vreme kada je Zakon donet, procene nadležnih bile su da pod njega potpada oko 3.500 osuđenika.

Najviše ljudi oslobođeno je 2012. - njih 1.228, a najmanje lane - samo dvoje. I dok su neki iz ćelija izašli posle odslužene dve ili sedam godina, ima i onih kojima je ovaj propis doneo skraćenje od samo nekoliko meseci. Prema podacima Uprave, u Srbiji je trenutno 10.850 ljudi lišeno slobode, od čega 7.830 osuđenika.

Amnestiji, prema zakonu, podležu oni koji su osuđeni za dela po zakonima koji su prestali da važe, oni koji su prvi put pravnosnažno osuđeni na kaznu do tri meseca (potpuno se oslobađaju) ili od tri do šest meseci (oslobađaju se polovine kazne). Amnestirani su i osuđeni za teško ubistvo, ubistvo, razbojničku krađu i razbojništvo (skida im se 10 odsto kazne) i oni koji su navršili 70 godina života (oslobađaju se četvrtine kazne).

Zakon je od amnestije izuzeo osuđene na 30 do 40 godina, osuđene za krivična dela protiv čovečnosti, polne slobode, za nasilje u porodici, preprodaju droge, za dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, primanje i davanje mita, za organizovani kriminal, kao i trostruke povratnike.

PROČITAJTE I:Prosvetari najavili štrajk

- Amnestijom je ostvarena milionska ušteda u budžetu - kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. - Cilj zakona je i smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima.

Od poznatijih osuđenika, zahvaljujući amnestiji na slobodi se našao Andrija Drašković 2013. godine, kada mu je kazna za ubistvo umanjena za četvrtinu. Amnestiran je i Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde, koji je izdržao pet godina za napad na žandarma Nebojšu Trajkovića na utakmici Zvezda - Hajduk iz Kule, 2007. Kazna mu je umanjena za šest meseci. Krajem 2012. na slobodu je izašao i Miladin Kovačević, samo nekoliko dana pre okončanja kazne od 27 meseci zbog prebijanja studenta Brajana Štajnhauera, 2008. u Bostonu.

Zbog intenzivnog ulaganja u smeštajne kapacitete, naša zemlja našla se u boljem položaju od nekih članica SE i EU, poput Rumunije, Francuske ili Italije. Prošle godine završen je, podsećaju u Upravi, moderni zatvor u Pančevu za smeštaj 500 osuđenika i počela je izgradnja novog objekta za 320 osuđenika u KPZ u Sremskoj Mitrovici. U Zabeli je u toku izgradnja tri nova paviljona sa više od 600 mesta, a u OZ u Leskovcu kompleksa zatvorenog tipa sa 200 mesta. Pri kraju je i izgradnja objekta u KPZ za žene u Požarevcu, za 160 osuđenica, uz finansijsku podršku EU. Rekonstruiše se i blok za pritvor u Okružnom zatvoru u Beogradu.

- Do kraja godine počeće izgradnja novog zatvora u Kragujevcu, za smeštaj 400 lica, posle čega očekujemo rešavanje pitanja prenaseljenosti - kažu u Upravi.

SMANjENA PRENASELjENOST

STOPA prenaseljenosti smanjena je sa 156 osuđenika na 100 slobodnih mesta u 2011. godini, na 108,9 osuđenika na 100 slobodnih mesta u 2016. Prema poslednjem izveštaju Saveta Evrope, Srbija je 2017. imala 109,2 zatvorenika na 100 mesta.