Balkan i geopolitika duh Krajine

PEČAT

subota, 17. 08. 2019. u 18:01

Балкан и геополитика дух Крајине
Hrvatsku mnogo ne zabrinjava krajiška „demografska pustinja“ jer je jedini njen cilj teritorija. To je u tradiciji hrvatske geopolitike i razlog zašto je 1991–1995. dovršavala ono šta je radila 1941–1945.

Hrvatsku mnogo ne zabrinjava krajiška „demografska pustinja“ jer je jedini njen cilj teritorija. To je u tradiciji hrvatske geopolitike i razlog zašto je 1991–1995. dovršavala ono šta je radila 1941–1945. Stoga je i dalje fanatično posvećena „dekrajinizaciji“, tj. deteritorijalizaciji srpskog pitanja.


PROČITAJTE JOŠ - U Kninu pretili novom "Olujom"

Sledeće, 2020. godine dolazi obeležavanje važnih, tzv. okruglih godišnjica – četvrt veka od hrvatskog zauzimanja zapadnoslavonskog („Bljesak“), a potom i najvećeg dela Republike Srpske Krajine („Oluja“), srebreničke zamke koja se naknadno koristi kao planetarni intervencionistički alibi, sažimanja i uterivanja Republike Srpske u dejtonsko-pariski sporazum i „nemoguću državu“ BiH… Nema sumnje da će i sa Zapada i iz komšiluka stigmatizacija Srba dostići vrhunac, uz pokušaj da se iskoristi za postizanje prvenstveno geopolitičkih ciljeva. Stoga je nužna blagovremena i efikasna srpska kontrastrategija, koja nikako ne sme da bude reaktivna i defanzivna. Čitava godina morala bi da bude posvećena sveobuhvatnoj retrospektivi događaja: od početka sloma Jugoslavije i srpskog protivljenja da se ona podeli duž unutrašnjih, tzv. neadekvatnih granica, pa do (privremenog) okončanja „prekodrinske faze“ tokom 1995. godine. Akcenat zaslužuje upravo Krajina jer ona predstavlja višedimenzionalnu prelomnu tačku i paradigmu srpskog „izgubljenog 20. veka“. Ako se ne izvuku pouke i u skladu s njima se ne bude postupalo – biće izgubljen i 21. vek!

DETERITORIJALIZACIJA SRPSKOG PITANjA

U ovom trenutku čini se da je za krajiško pitanje postignuto „konačno rešenje“. Uz pomoć Zapada su „naneti takvi udarci da Srbi praktično nestanu“ (F. Tuđman), iako su oni i njihov prostor bili pod zaštitom UN!? Republika Srpska Krajina, koja se prostirala na 17.028 km2 (30% AVNOJ-ske Hrvatske), bila znatno prostranija od, na primer, Crne Gore ili kosovsko-metohijskog dela Srbije i predstavljala tzv. defakto državu – ukinuta je. Njena teritorija je sistematski devastirana, a i dalje se preduzimaju brojne državne mere kako bi se povratak prognanih Srba onemogućio. Preostalo srpsko stanovništvo je mahom staračko i ubrzano se smanjuje. Tako, na primer, opština Gračac, po površini najveća opština u Hrvatskoj, ima „sibirsku“ gustinu naseljenosti – jedva 4 stan./km2. Pre ratnih sukoba gotovo celokupno stanovništvo bili su Srbi, a sada u etničkoj strukturi preko polovine čine Hrvati, koji mahom žive u opštinskom centru. Čitavo seosko područje i dalje je srpsko, ali nijedno njihovo naselje (izuzimajući Srb) nema ni 100 stanovnika. Međutim, Hrvatsku mnogo ne zabrinjava krajiška „demografska pustinja“ jer je jedini njen cilj teritorija. To je u tradiciji hrvatske geopolitike i razlog zašto je 1991–1995. dovršavala ono šta je radila 1941–1945. Stoga je i dalje fanatično posvećena „dekrajinizaciji“, tj. deteritorijalizaciji srpskog pitanja. Zato cveta neoustaštvo koje podrazumeva (Veliku) Hrvatsku bez Srba, zato su u mnogim srpskim naseljima planski izgrađeni novi zaseoci za kolonizovanje Hrvata, zato nema konzulata Srbije u Kninu, zato se zabranjuje ćirilica, posebno u Vukovaru da je ne bi bilo zapadno od Dunava, zato politiku srpskog naroda u Hrvatskoj ne personifikuje niko iz Benkovca, Korenice, Gline, Vojnića ili Dvora, već iz Zagreba…

MOGU LI SRBI DA ODUSTANU OD KRAJINE?

Uprkos svemu, zapustelost Krajine ne mora da bude i kraj Krajine. Pa i Šumadija je posle propasti Prvog srpskog ustanka ostala poluprazna. Važno je da se održava žilavi, hrabri, borbeni, dinarski „duh graničara“, bilo da su Krajišnici u Krajini, Srpskoj, Srbiji ili rasejani širom sveta. Taj „duh krajine“, pravoslavnog predziđa i nacionalnog bedema ne samo da je istorijski, ratnički, etno-psihološki i moralno određena kultura sećanja već je i realna geopolitička kategorija. Ona je važan element celovite srpske strateške kulture. Ako bi se Srbi i srpska nacionalna ideja trajno odrekli Krajine, pristali bi na rezultate genocida i genocida u povratu! To bi značilo da je Starčevićeva, Frankova, Pilarova, Pavelićeva, Stepinčeva, Fra-Sotonina, Budakova, Francetićava, Luburićeva, Titova, Krajačićeva, Tuđmanova, Šuškova, Glavaševa, Merčepova… ideja pobedila?! Smeju li Srbi tako nešto da prihvate?! Mogu li da žive s tim?! Ako Srbi zauvek prepuste Krajinu, kakvu će poruku poslati Hrvatima i kako će je oni protumačiti? Samo na jedan, već empirijski potvrđen način: da se formula „tri trećine“ isplati, da u novoj povoljnoj prilici isto mogu nekažnjeno da nastave i da su im sledeće mete zapadni deo Republike Srpske i Banjaluka, Koridor, Istočna Hercegovina, Crna Gora, Bačka, Srem do Zemuna.


PROČITAJTE JOŠ - HRVATSKA DANAS OVO SLAVI: Potresni snimci iz "Oluje" (VIDEO)

OBUZDAVANjE HRVATSKOG EKSPANZIONIZMA

Hrvatska će razumeti jednu jedinu pouku, sankciju i naplatu – teritorijalnu. To je ono čime nije kažnjena posle NDH nego je, štaviše, nagrađena. I pola veka kasnije ponovila je slično, opet dobijajući silne darove. Stoga bi efikasnu, preventivnu „terapiju“ predstavljalo samo oduzimanje teritorije Krajine, te eliminisanje hrvatskog potkovičastog oblika koji je samonametnuto geodeterministički i istorijsko-geopolitički kontinuirano „tera“ na antisrpski ekspanzionizam. Uostalom, zašto bi nasleđene tzv. AVNOJ-ske granice Hrvatske bile zapečaćene i večne? Samo to bi bio pravi „bezalternativni put“ za smirivanje i stabilizaciju Balkana. Za njegovo trasiranje postoje dva ključna preduslova: jedan, koji se već ostvaruje, jeste deatlantizacija globalnog poretka i relativizacija (nad)moći hrvatskih mentora, a drugi, zahtevniji, jeste formiranje pozitivnog srpskog nacionalnog i geopolitičkog egoizma, lišenog zanesenosti evroatlantizmom i naročito (neo)jugoslovenstvom.

(Pečat/Milomir Stepić)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

Orlovčanin

17.08.2019. 19:17

Pravo u centar... Sve je lepo rečeno,samo bih dodao da je Hrvatska ostala bez Srba ali ostaje i bez Hrvata

Istorija

17.08.2019. 23:49

Kad je hrvatska nastala. Istra i dalmacija od kada su hrvatski. Zaboravili su-stide se Matije Gubca.

Srbin

19.08.2019. 10:03

@Istorija - Zaboravili ste Srpsku Baranju koju je onaj idiot Karađorđevića poklonio Hrvatskoj. Branja, Dalmatia i Istria nikad nisu bile u Hrvatskoj, baš kao i Dubrovnik sa zaleđe. Ali to smo mi, prodaće sadašnji gospodar i KIM sa sve preševskom dolinom pa će glupoj i neukoj većini objasniti da je Srbija bolja, jača i snažnija bez KIM! A onda zna se, krenuće sa pričom kako je lepše je bez Vojvodine, Vranja, Leskovca i Niša.

Purger

18.08.2019. 17:37

Mitovi, Srbi dragi, mitovi..... Uvijek se tješite nekim vašim 'istinama' ili mitovima. Samo jedna je istina, Srbija je najveći gubitnik ratova na Balkanu, Hrvatska najveći pobjednik. Realno, Franjo nam ostavi etnički čistu državu kakvu nikad nismo imali u povijesti, a uz to smo sve ciljeve ostvarili EU i NATO. Vama su vaši ostavili blato Balkana i nikad manje granice (ne računam Pašaluk). Virovitica-Karlovac- Karlobag..... 100 godina star projekt neslavno je završio, zauvijek.

Prkosna

19.08.2019. 10:59

@Purger - Zato sada u toj etnički čistoj tvorevini imate od čega da živite, pa "trbuhom za kruhom" letite u druge države... Čestitam na pobedi i ispunjenim ciljevima!

Ivo

19.08.2019. 12:01

@Purger - "Blato Balkana", pa Srbija je lepša od "lijepe vaše" u svakom pogledu. I narod smo lepši i kao zemlja, nesretniče. A za granice, pa videćemo šta će doneti 21. vek.

Dragan

20.08.2019. 16:15

ja sam iz mesanog braka. Brat od strica isto. Zato mogu jedno reci: Mog brata su u hrvatskoj maksimalno maltretirali zato sto mu je otac bio Srbin, koga nije ni znao. I mene su maltretrali hrvati u nemackoj jos pre rata, zato sto nisam njihov. Srbi su dobar i posten narod. A hrvati su nacisti i sramota za ljudski rod. Bog sve vidi, ja se stidim hrvatske krvi!