IZBORNA LEKTIRA ZA GIMNAZIJU: Među knjigama i horor romani

Tanjug

30. 05. 2019. u 22:15

Gogoljev "Šinjel" umesto "Revizora", Sremčevi "Ibiš aga" i "Kir Geras" umesto "Zone Zamfirove", ali i horor romani poput "Frankeštajna", samo se neke od novina

ИЗБОРНА ЛЕКТИРА ЗА ГИМНАЗИЈУ: Међу књигама и хорор романи

Foto Tanjug / Dejana Milijić Subić

Gogoljev "Šinjel" umesto "Revizora", Sremčevi "Ibiš aga" i "Kir Geras" umesto "Zone Zamfirove", ali i horor romani poput "Frankeštajna", samo se neke od novina u lektiri koja čeka učenike drugog razreda gimnazije od naredne školske godine.

Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) Dejana Milijić Subić kaže da je uvođenje novih, intrigantnih književnih dela u lektiru pokušaj da se u nastavu srpskog jezika i književnosti uvede dijalog književnih epoha.

Kada je realizam u pitanju došlo je do manjih izmena, pa je tako Gogoljeva drama "Revizor", zamenjena drugim njegovim delom "Šinjel".

Milijić Subić kaže da se se za to odlučili jer se gimnazijalcima u četvrtoj godini predoči čuvena rečenica Dostojevskog "Svi smo mi izašli iz Gogoljevog šinjela", a da oni ne znaju o čemu je reč jer nisu čitali "Šinjel".

Na spisku obavezne lektire je i dalje "Čiča Gorio" Onore de Balzaka, Tolstojeva "Ana Karenjina", ali je izostavljena "Zona Zamfirova" Stevana Sremca.

"Odlučeno je da se Zona Zamfitrova ne radi, jer je film toliko popularan da se učenici zadržavaju u domenu filmske produkcije, a ne pročitaju delo. Uveli smo neka druga Sremčeva dela kao što su 'Ibiš aga' ili 'Kir Geras'", pojasnila je Milijić Subić za Tanjug.

Od dela našeg nobelovca Ive Andrića za gimnazijalce će i dalje obrađivati "Put Alije Đerzeleza" i "Most na Žepi", ali su spisku prvi put pridodata i "Anikina vremena".

Pročitajte još - Đaci uče smajlije, dok je lektire sve manje


Aleksandar Puškin je ostao u obaveznoj lektiri sa delom "Evgenije Onjegin" dok su "Cigani" sada u izbornom paketu, a bili su u obaveznom. Takođe, Molijer je iz obavezne lektire predviđen u izbornom delu.

Đaci će obrađivati i više pesama Laze Kostića, te će osim "Santa Marija dela Salute" i "Među javom i međ' snom" ubuduće analizirati i "Spomen na Ruvarca".

Novo u ponudi lektire je delo Vuka Karadžića "Pismo knezu Milošu", dok je do sada bio "Uvod u rječnik" i Kritika na roman LJubomiru u Jelisijumu.

Od baroknih dela ostala su u obaveznoj lektiri dela Zaharija Orfelina, dok je đacima i profesorima ostavljeno da odaberu neka dela iz savremene književnosti ili iz istorije književnosti, kao što je Pedro Kalderon de la Barka "Život je san", zatim poezija Milisava Tešića, roman Radoslava Petkovića "Sudbina i komentari", pripovetke Milorada Pavića, kao šsto je "Silazak u Limb" ili "Izvrnuta rukavica".

"Kada je prosvetiteljstvo u pitanju Dositej je ostao nosilac tog programa. Međutim pored dela 'Pismo Haralampiju ' i 'Život i priključenija' ovoga puta je uvršćena i pesma 'Vostani Serbije' jer ona predstavlja sublimaciju prosvetiteljskih ideja", pojašnjava sagovornica Tanjuga.

Kada je romantizam u pitanju ima dosta promena, te je tako delo Viktora Igoa "Predgovor Kromvelu", zamenjeno Novalisovim esejima.

U izbornom paketu dat je širok dijapazon novih književnih dela, kao što su horor priče Edgara Alana Poa "Pad kuće Ušera ", "Maska crvene smrti".

"Tu je Meri Šeli sa svojim 'Frankeštajnom', prva žena koja je napisala horor roman. Takođe, roman savremene književnosti Mirjane Novaković 'Strah i njegov sluga', koji je pobudio veliko interesovanje javnosti kada se pojavio. Govori o istorijskom događaju, gde je komisija Austrougarske došla u Srbiju da istraži priče o vampirizmu", naglašava Milijić Subić.

U izbornom paketu lektire za drugi razred gimnazije predloženo je 19 naslova, a učenici i profesori biraju osam koje će obrađivati.

Osim lektire, u programu nastave za srpski jezik i književnost za drugi razred gimnazije, predviđeno je da profesori u radu sa učenicima više pažnje posvete govornim veštinama i pravopisu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Сећам се ...

31.05.2019. 09:03

Најгоре што ми је остало у сећању је што сам морао да читам лектиру у последњем разреду средње школе и тако бацам драгоцено време за припрему за пријемни испит за упис на факултет са којим ни књижевност ни оцена из српског језика немају благе везе.

Opet po starom

31.05.2019. 10:26

Jos malo od istog. Ne ide se u dubinu vec u širinu. Sta je sa piscima iz regiona koji su izbačeni iz Lektire 90tih? Ili sa novim piscima i našim i komsijskim, koji različito gledaju na dogadjaje koje su preživeli? Deca vide te kontradikcije ali ne saosecaju sa akterima i ne usude se da pitaju i misle van kutije. Kako ćemo razumeti jedni druge kada nemamo priliku ni preko književnosti da se upoznamo? O pravopisu i lepom govoru da i ne pričamo kada se sve svodi na tekstualne poruke na smarfonima.

Ponosni otac

31.05.2019. 16:18

@Opet po starom - @Opet po starom, znaš li koliko mi znači, šta, gde i koliko me boli da moja deca razumeju nekoga u takozvanom regionu?

Dragan

31.05.2019. 12:52

Dok nam je školstvo na nešto ličilo pre nego što su ga posle pobede "demokratije" 2000. godine preuzeli Soroševi plaćenici, bilo je nezamislivo da u školama za lektiru budu predviđeni horor romani poput Frankenštajna ili knjiga Edgara Alana Poa koji je koliko sam čuo bio duševni bolesnik pa je verovatno zato i pisao takve romane. Lektira treba da se bira tako da prvenstveno da razvija kod dece duh patriotizma i osećaj za pravdu ali i da predstavi deci i kvalitetna kjniževna dela drugih naroda.