GRAĐANI opravdano očekuju pravnu predvidivost pri određivanju pritvora, kažu iz Advokatske komore Beograda, ali činjenica je da su voluntarizam i arbitrarnost izrazito prisutni u odlukama srpskih sudova, odnosno u njegovom određivanju, kao i produžavanju. Ova mera se izriče, kako praksa pokazuje, "po automatizmu".

Značajan broj normi nije precizan, a u okviru sudske prakse pravne praznine tumače se, po nepisanom pravilu, na štetu okrivljenog. Izazovi koji su pred braniocima, uz obavezu da praksu Evropskog suda "uvedu" pred njihove domaće kolege, podrazumevaju svakodnevnu borbu, u svakom pojedinačnom predmetu. Advokati, sa oružjem, manje moćnim od onog kojim raspolažu organi krivičnog gonjenja i sam sistem, uspevaju da odnose "male pobede" ljudskih prava i sloboda u konkretnim predmetima, u čemu se, i kako sami kažu - ogleda lepota njihovog poziva.

Da sloboda bude pravilo

Prema rečima naših sagovornika iz Advokatske komore Beograda, moglo bi se čak paradaksalno tvrditi da bi veću pravnu sigurnost obezbedilo uvođenje obligatornog pritvora.

- Ovo bi možda i bilo prihvatljivo rešenje kada bi se preciziranjem zakonskih normi obezbedilo da u svim drugim slučajevima - fakultativnog pritvora, sloboda bude pravilo, a pritvor izuzetak. Nažalost, u ovom trenutku bilo bi preterano optimistički očekivati ovako nešto - kažu iz Advokatske komore.

U sudskim rešenjima kojima se određuje i produžava pritvor, s vremenom su se iskristalisala uobičajena, šablonska obrazloženja sudskih odluka:

1. Imajući u vidu da okrivljeni ima prijavljeno prebivalište na jednoj adresi, a da živi na drugoj adresi - postoji opasnost od bekstva.

2. Imajući u vidu da je u daljem toku postupka potrebno saslušati svedoke - postoji opasnost od uticaja na svedoke.

3. Imajući u vidu da je okrivljeni osuđivan - postoji opasnost da će ponoviti krivično delo.


PROČITAJTE JOŠ: USVOJENE IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA: Uvedena doživotna kazna zatvora

Kako kažu iz AKB, ove tri "mantre" predstavljaju neoborive pretpostavke u sudskom poimanju stvari kada je reč o određivanju pritvora.

- Nezavisno od činjenice što ogroman broj građana Srbije živi na adresama na kojima nisu prijavljeni, ova okolnost predstavlja toliki problem da većina branilaca savetuje okrivljene da obmanjuju sud u pogledu adrese svog boravišta da ne bi "sami sebi odredili pritvor" - objašnjavaju naši sagovornici.


Pritom, kako objašnjavaju, iako okolnost da je potrebno saslušati svedoke predstavlja samo apstraktnu opasnost za nesmetan tok postupka, ona je u sudskoj praksi doslovno prerasla u razlog za obligatorni pritvor, sa čime se i odbrana često miri.

- U slučaju određivanja samo po ovom osnovu, pritvor relativno kratko traje, odnosno samo dok predloženi svedoci ne budu saslušani u postupku. A kada je reč o prethodnoj osuđivanosti, sud po pravilu ne sagledava prirodu i težinu krivičnih dela, niti ranije osude dovodi u vezu sa drugim okolnostima, već ih uzima kao neoborivu pretpostavku zaključka da je okrivljeni sklon vršenju krivičnih dela - ocenjuju advokati.

Najstroža mera po šablonu

Podsetimo, odredbom čl. 210 ZKP propisano je "Pritvor se može odrediti samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom". Poseban problem u sudskoj praksi predstavljaju razlozi kojima sud obrazlaže zbog čega je procenio da se mora odrediti pritvor kao najstroža mera, a ne neka od drugih mera koje zakon propisuje.

U sudskoj praksi se iskristalisalo stereotipno obrazloženje koje glasi: "Prilikom donošenja odluke, veće je imalo u vidu da pritvor predstavlja najstrožu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, te je s tim u vezi razmatralo i mogućnost primene blažih mera, ali je našlo da je u konkretnom slučaju stepen opasnosti da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi u kratkom vremenskom period ponoviti krivično delo i dalje takvog intenziteta da se može sprečiti jedino merom pritvora, a ne i nekom drugom blažom merom".

- Ovo je klasični stereotipni razlog, koji nije moguće žalbom ni pobijati, jer se ne zasniva na konkretnim činjenicama i okolnostima koje mogu da se razmatraju u pogledu kritičke ocene sudske odluke - navode iz AKB, ističući da se ovakvim razlozima posredno povređuje pravo na pravno sredstvo.


Mnogo izazova

Poseban problem se javlja u slučaju jemstva i ocene njegove visine. Iznos bi trebalo da korespondira sa imovinskim stanjem osobe na koju se jemstvo odnosi, objašnjavaju naši sagovornici, kao i imovinskim stanjem osobe koje jemstvo polaže.

- Cilj jemstva nema nikakve veze sa kompenzacijom štete pričinjene krivičnim delom - napominju iz AKB. - Cilj jemsta je da okrivljenog odvrati od svake pomisli na beg. Nažalost, u sudskoj praksi se prilikom ocene primerenosti visine jemstva prevashodno polazi od visine štete pričinjene krivičnim delom, čime se značajno sužava polje primene ovog instituta. Na ovaj način se jemstvu pridaje kompenzacijska svrha, iako u slučaju aktiviranja jemstva položeni iznos pripada budžetu Republike Srbije, a ne onome ko je oštećen izvršenjem krivičnog dela.

Još jedan u nizu izazova na koje nailaze branioci pred srpskim sudovima su situacije u kojima se ponuđeno jemstvo odbija sa obrazloženjem da je dato u visini koja je za sud nedovoljna, ali bez određivanja koje bi jemsto u konkretnom slučaju bilo prihvatljivo.

- Odredbom čl. 204, st. 2. ZKP propisano je da sud može i bez predloga stranaka odrediti novčani iznos koji u konkretnom slučaju može biti položen kao jemstvo, ako smatra da su ispunjeni uslovi da jemstvo bude određeno. U praksi ovu mogućnost sud vrlo retko koristi iako je svim procesnim učesnicima u interesu da znaju koji novčani iznos je potreban da bi se okrivljeni mogao braniti sa slobode - navode iz AKB.

Kako kažu, kada bi bila ustanovljena zakonska obaveza, a ne samo mogućnost suda da iznos jemstva opredeli u svakom predmetu, to bi znatno doprinelo pravnoj predvidivosti i jednakosti građana pred zakonom.

Ko uznemiruje javnost?

Dodatna otežavajuća okolnost, koja vodi ka riziku arbitrarnosti, predstavlja deo odredbe čl. 211, st. 1, tač. 4.ZKP. Tu se navodi da je za određivanje pritvora neophodno utvrditi činjenicu "da su način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka".

- Postavlja se pitanje kako se u svakom konkretnom slučaju utvrđuje da je nastupilo uznemirenje javnosti i kako je moguće konstatovati da je u nekom momentu uznemirenje prestalo. Posmatrano iz perspektive branioca, ovo dokazivanje predstavlja probatio diabolica. U sudskoj praksi se jedno vreme ustalilo pravilo da određivanje pritvora po ovom osnovu korespondira sa skoro svim medijski eksponiranim slučajevima, kao i da se pritvor po ovom osnovu ukida kada prođe "dovoljno vremena". Odnosno, kada sud oceni da slučaj više nije u fokusu pažnje javnosti - iskustvo je naših sagovornika.

Ispostavlja se da se kao obrazloženje za ukidanje pritvora po ovom osnovu koristi još jedna stereotipna formulacija da su posebno teške okolnosti krivičnog dela po proteku određenog vremena izgubile na značaju i intenzitetu.


PROČITAJTE JOŠ:
Doživotni zatvor će moći da se izriče posle 1. decembra

- Međutim, ovde se kao ključno postavlja pitanje ko determiniše "fokus pažnje javnosti". Jer je novinarima i urednicima praktično je pružena mogućnost da načinom izveštavanja o pojedinim postupcima na posredan način određuju i dužinu trajanja pritvora. Tako je pored znatne doze sudskog voluntarizma kod određivanja i ukidanja pritvora, omogućeno nekome ko je izvan postupka da uz pomoć, formalnog ili neformalnog uticaja na uređivačke politiku pojedinih medijskih kuća, u bukvalnom smislu "kreira" pritvorski razlog. Na taj način može da "izdejstvuje" određivanje ili produžavanje pritvora u nekom predmetu - objašnjavaju svoju bojazan iz AKB.

Bez suštinske rasprave

Kada je reč o ročištu povodom pritvora, svi dokazi kojima raspolaže tužilaštvo treba da budu dati na uvid odbrani pre nego što se okrivljeni pojavi pred sudijom za prethodni postupak, kako bi mogla da adekvatno odgovori na dokaze i argumente tužilaštva.

- Imajući u vidu da je okrivljeni saslušan pred javnim tužiocem, nema nikakvih procesnih prepreka da mu se omogući detaljan uvid u spise predmeta da bi imao dovoljno vremena i mogućnosti za pripremu odbrane - navode iz AKB. - Sudija za prethodni postupak najčešće svodi saslušanje na formalno osporavanje predloga za određivanje pritvora bez upuštanja u suštinsku, kontradiktornu raspravu.

Tokom prva tri meseca o pritvoru odlučuje sudija za prethodni postupak. Na svakih 30 dana on preispituje da li i dalje postoje razlozi za pritvor, dok o žalbi protiv njegovog rešenja odlučuje KV veće tog istog suda.

- Po proteku trećeg meseca pritvor može produžiti samo veće neposredno višeg suda za još tri meseca, što je u slučaju Višeg suda - veće Apelacionog suda, ali o žalbi protiv njegovog rešenja odlučuje drugo veće tog istog suda. Iz navedenog proizilazi da ne postoji "stvarna dvostepenost", jer o žalbama protiv rešenja o pritvoru faktički odlučuju druge sudije istog suda, koji je pritvor odredio - zaključuju iz AKB.


STAV EVROPSKOG SUDA

DA bi se moglo raspravljati o osnovanosti predloga za određivanje pritvora, osumnjičeni mora prethodno ostvariti pravo na pristup dokazima u spisu predmeta koji će mu omogućiti da osporava zakonitost svog pritvora. Pravo na pristup dokazima u spisu u ovom procesnom momentu, prema stavu Evropskog suda, proističe iz Konvencije i to iz člana 5, stav 4 i člana 6, stav 3 tač. b.


STEREOTIPNA OBJAŠNjENjA

1. Imajući u vidu da okrivljeni ima prijavljeno prebivalište na jednoj adresi, a da živi na drugoj adresi - postoji opasnost od bekstva

2. Imajući u vidu da je u daljem toku postupka potrebno saslušati svedoke - postoji opasnost od uticaja na svedoke

3. Imajući u vidu da je okrivljeni osuđivan - postoji opasnost da će ponoviti krivično delo


KOMPLETAN DODATAK „ADVOKAT“ MOŽETE POGLEDATI OVDE