Istraživanje o odnosu medija u Srbiji prema rešavanju kosovskog pitanja, koje je nedavno objavljeno u stručnom časopisu "Medijski dijalozi", pokazalo je da je kod dve trećine analiziranih medija primetan neujednačen, izrazit ili u pojedinim slučajevima eksponencijalan rast u produkciji negativnih priloga, u periodu od juna do oktobra 2018.

To je upravo period kada je predsednik Aleksandar Vučić izašao u javnost s idejom razgraničenja kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, napominje se u istraživanju analitičara i publiciste Ištvana Kaića.

Istraživanje "Negativno pozicioniranje medija prema inicijativi predsednika Republike Srbije o rešavanju kosovskog pitanja i unutrašnjem dijalogu (jun 2017 - oktobar 2018)", pokazalo je da je u periodu od 17 meseci zabeleženo više od 1.450 negativnih priloga iz 21 štampanog i internet medija u Srbiji.

Prema rezultatima, najveću produkciju od 264 negativnih priloga među štampanim medijima, od ukupno 988 u ovoj kategoriji, ima dnevni list "Danas", što je skoro dvostruko više od prvog narednog, nedeljnika "Pečat", koji je objavio 143 negativna priloga o ovoj temi.

Slede "Vreme" sa 117, "Blic" sa 105, "NIN" sa 97, "Tabloid" sa 71 i "Politika" sa 65 negativno intoniranih priloga o inicijativi predsednika Srbije, pokazalo je istraživanje.

U sažetku analize navodi se da je udeo lista "Danas" u produkciji negativnih priloga među analiziranim dnevnim listovima natpolovičan i da iznosi 54 odsto.

"Situacija sa nedeljnicima u udelu negativnih priloga je takva da tri nedeljnika zauzimaju zajedno 84 odsto, na prvo mesto izbio je ''Pečat'' sa 34 odsto, dok Vreme i NIN drže ukupno polovinu udela (27 odsto i 23 odsto, respektivno)", navodi se u istraživanju.

Kada je reč o medijima čije se delovanje ostvaruje isključivo ili pak dominantno putem internet prezentacija, istraživanje je pokazalo da najveći broj negativnih priloga produkuje portal televizije N1, ukupno 207.



To je, kako se objašnjava, skoro tri puta više od sledećeg rangiranog "Nove srpske političke misli", koja je objavila 69 takvih priloga.

Sledi portal "Radio Slobodna Evropa" sa 64, dok sajt srpske redakcije nemačkog medija "Deutsće Welle" ima 53 negativna priloga.

"Sajt televizije N1 zauzima 44 odsto udela negativnih priloga u internet medijima, Nova srpska politička misao 15 odsto, sajt Radija Slobodna Evropa procenat manje, dok Deutsće Welle 11 odsto. Ukupan broj proizvedenih priloga sa negativnom konotacijom u ovoj kategoriji medija iznosi 465", navodi se u analizi.

Napominje se i da dve trećine analiziranih medija, odnosno 15 od 21, pokazuje "neujednačen, izrazit ili u pojedinim slučajevima čak i eksponencijalan rast u produkciji negativnih priloga u poslednjem kvartalu analiziranog perioda, od juna do oktobra 2018. godine, tj. upravo u periodu kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u smislu rešavanja kosovskog pitanja, izlazi u javnost sa idejom razgraničenja".

Prema rezultatima istraživanja, najveću nesrazmeru rasta u odnosu na količinu produkcije pokazuje sajt televizije N1, koji u poslednjem kvartalu beleži skok od preko 420 odsto negativnih priloga u odnosu na prethodni kvartal (118 prema 28), dok dnevni listovi "Blic" i "Danas" u istom smislu beleže skokove od 300 (54 prema 18) i 260 odsto (130 prema 50), respektivno.

Među internet portalima, sa nešto nižom produkcijom negativnih priloga, nesrazmera između poslednja dva kvartala je takođe eksponencijalna, dodaje se u istraživanju.

Kako se navodi, "Nova srpska politička misao" beleži skok od preko 410 odsto (37 prema 9), "Radio Slobodna Evropa" 585 odsto (41 prema 7) i "Deutsće Welle" 550 odsto (33 prema 6).

"Ovako ekstremni rezultati većine medija u poslednjem kvartalu, a posebno za prva dva rangirana (Danas i N1), koji produkuju skoro trećinu (32,4 odsto) od ukupnih negativnih priloga analiziranih medija, upućuje na ponašanje direktno povezano sa ključnim događajem u tom periodu i ukazuje na postojanje antikampanje koja uzima maha tek pošto ključno lice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iznosi prvu konkretizaciju okvira za rešenje", ocenjuje se u istraživanju.

Autor u zaključku kvantitativnog dela analize zaključuje da se stiče utisak da je većina medija "pripremljeno i horski čekala na momenat kada će ekstremizovati svoju antikampanju".

Pored kvantitativnog, analizu čini i obiman kvalitativni deo u kojem je prikazan profil najznačajnijih analiziranih medija, kao i njihovih urednika i novinara, ilustrovan brojnim primerima koji, prema rečima autora, pocrtavaju uticaj Srpske pravoslavne crkve na njih, te odsustvo medijske odgovornosti, "a sve izraženije i ma kakvog konkretnog stava prema rešavanju kosovskog pitanja i pokretanju unutrašnjeg dijaloga kao temi od ključne važnosti za budućnost srpskog društva i države".