PSIHOTERAPIJA LUKSUZ U SRBIJI: Depresiju zakazati dve nedelje unapred

Aleksandra Vasić

04. 11. 2018. u 22:01

ПСИХОТЕРАПИЈА ЛУКСУЗ У СРБИЈИ: Депресију заказати две недеље унапред

Doc. dr Ivana Stašević Karličić / Foto N. Skenderija

U Domovima zdravlja psihoterapeut prava retkost, a privatna terapija i 100 evra

MOGUĆNOST i "luksuz" da sebi priušti psihoterapiju, čija cena se kreće od 20 do 100 evra po jednom tretmanu, ima prosečno svaki deseti građanin u Srbiji. Ova usluga ne dobija se kroz redovno zdravstveno osiguranje, postoji u malom broju državnih ustanova, zakazuje se nekoliko nedelja unapred i tretman najčešće traje kraće nego što je propisano standardima, kažu iz Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije.

Nepostojanje zakona o psihoterapiji, registra stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja i zanimanja psihoterapeuta u zvaničnoj nomenklaturi, dodatne su prepreke koje otežavaju pronalaženje adekvatne stručne pomoći za 400.000 ljudi u Srbiji koji boluju od depresije i anksioznosti.

- U državnim ustanovama pomoć je potrebna velikom broju ljudi, a kapacitet ustanova je ograničen. S druge strane, samo određeni broj psihoterapeuta privatno naplaćuje visoke cene psihoterapije, dok se većina bori da dođe do klijenata, jer građani uglavnom nisu u mogućnosti da plate usluge. Zbog toga rešenje jeste proširenje kapaciteta, zapošljavanje i omogućavanje ove usluge o trošku fonda - kaže za "Novosti" Nebojša Jovanović, predsednik Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije i Evropskog saveta za koučing i mentorstvo u Srbiji.

Velike razlike u cenama između privatnih psihoterapeutskih ordinacija pravdaju se razlikama u titulama i zvanjima, ali umnogome zavise i od ličnih i marketinških faktora, potvrđuje za "Novosti" Ivan Jerković, predsednik Društva psihologa Srbije. Ovakve varijacije najčešće nisu opravdane.

- Postoji utisak da ima nešto više uslužnosti i predusretljivosti u administraciji koja prati privatne usluge. Ipak, nemam nemam utisak da postoji razlika u kvalitetu usluge psihologa, koja potiče iz činjenice da li je ustanova privatna ili državna - kaže prof. Jerković.

Jedno od rešenja problema građana kojima je potrebna stručna pomoć psihoterapeuta, a nemaju finansijska sredstva za privatne tretmane, jeste proširenje mreže centara za mentalno zdravlje, u kojima građani mogu besplatno, bez zakazivanja i zdravstvene knjižice, da obave razgovor sa psihoterapeutom, kaže za "Novosti" doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.

Po jedno ovakvo savetovalište postoji u Beogradu, Nišu, Vršcu i Kikindi.

Foto I. Marinković


- U skladu sa novom strategijom razvoja, u planu je širenje mreže centara za mentalno zdravlje u celoj Srbiji. Klinika "Dr Laza Lazarević" u februaru je otvorila prvi ovakav centar u opštini Savski venac u Bogradu, kroz koji je do sada prošlo 3.500 građana. Nameravamo da na sličan način, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ovakvim centrima pokrijemo i druge beogradske opštine - kaže dr Ivana Stašević Karličić.

U ovoj ustanovi zaposleni su psihijatri koji su sertifikovani psihoterapeuti, psiholog, defektolog, socijalni radnik i medicinske sestre.

PROČITAJTE I: Depresija vodi ka "Alchajmeru"

- Građani mogu da dobiju uslugu psihoterapije i farmakoterapijsku pomoć, uz podršku i savetovanje. Prvi dolazak se ne zakazuje i nije potreban uput ili knjižica. Jedan razgovor u zavisnosti od problematike traje i sat vremena, u skladu sa stručnim standardom - objašnjava dr Ivana Stašević Karličić.

Na pitanje postoje li razlike u kvalitetu usluge psihologa u državnim i privatnim ustanovama, i na šta se one odnose, direktorka ove ustanove kaže da mnoštvo privatnih savetovališta nije u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao i da njihov kvalitet ne može niko da garantuje.

- U ustanovama čiji osnivač je država, Ministrastvo zdravlja redovno kontroliše kvalitet rada zdravstvenih radnika i saradnika - naglašava dr Stašević Karličić.

NAJČEŠĆI STARAČKI I RODITELjSKI PROBLEMI

CENTRU za mentalno zdravlje u Beogradu za psihoterapijsku pomoć najčešće se obraćaju osobe sa poremećajima raspoloženja, napetošću, nesanicom, porodičnim ili partnerskim problemima.

- Stariji sugrađani se najviše žale da probleme sa pamćenjem i simptome neuroloških poremećaja, a nisu retki ni roditelji koji se suočavaju sa problemima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod dece - potvrđuje doc. dr Ivana Stašević Karličić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Miroslav

04.11.2018. 22:19

Ako sam dobro razumeo resenje je da glumci,pevaci,automehanicari..koji bi zavrsili kurseve i postanu "psihoterapeuti" radili u drzavnim medicinskim ustanovama i tretirali depresije i druga psihicka oboljenja?

Dejan

04.11.2018. 22:52

To je najbolji posao. Em privilegovan, em plaćen em ga nikad neće moći zameniti mašine i roboti kao što se dešava sa IT-em i mnogim drugim zanimanjima. Osim toga, i klijenata će biti sve više

Miroslav

04.11.2018. 23:55

Govorimo o povećanju standarda, a nemamo inspekcije, koje bi kontrolisale hranu, rad na crno... sekundarna zdravstvena zaštita je luksuz... Toliko nam je životno važnih prava zakinuto, da bi bilo rečeno "povećano vam je 5% nečeg".

AgimS

05.11.2018. 01:20

Predlažem da se za to doškoluju konobari, i konobarice,njima se najviše ljudi ispovijeda,mislim više nego sveštenicima.

dd

05.11.2018. 09:30

Iskustvo kod psihijatra u domu zdravlja i kod privatnog je bilo identično - razgovor, "gađanje" u srž problema, prepoznavanje uzroka problema, ponuđena rešenja...U dom zdravlja sam otišla nakon što sam mogla sebi da priuštim samo tri posete jednoj sjajnoj doktorki psihijhatru u privatnoj ordinaciji dok sam čekala zakazani termin kod "državnog" psihijatra. Usluge kod privatnika jesu skupe, ali nekada nemate izbora - duša "boli" snažno, isto kao i telo i što pre se reaguje tim bolje.