PRAVO na besplatnu pravnu pomoć uskoro će imati građani Srbije koji se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji, korisnici socijalnih davanja i dečjeg dodatka, kao i oni koji bi plaćanjem advokata ili troškova sudskog postupka bili dovedeni do ruba egzistencije. Ovo propisuje Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji se dugo čekao i koji će se konačno naći pred poslanicima, pošto ga je Vlada usvojila pre dva dana.

Država će finansirati i pravnu pomoć za pripadnike ranjivih i društveno osetljivih grupa, bez utvrđivanja njihovog finansijskog statusa. U pitanju su deca o čijem se pravu ili obavezi odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, žrtve porodičnog nasilja ili trgovine ljudima, ljudi koji su tražili azil, izbeglice, lica pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeni, osobe sa invaliditetom, osobe koje ostvaruju zaštitu od torture ili ponižavajućeg postupanja.

Pročitajte još - Vlada usvojila Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Besplatnu pravnu pomoć obavezni su da pružaju advokati koji se za to registruju, kao i sve službe pravne pomoći u opštinama i gradovima. Samouprave koje službe nemaju, moraće da ih uvedu.

- Pravo, ali ne i obavezu da pružaju ovu vrstu pomoći imaće i nevladine organizacije, staleška udruženja (npr. lekara ili novinara), sindikati, pravne klinike na Pravnom fakultetu - objašnjava prof. Saša Gajin, član Radne grupe za izradu ovog zakona. - Zakon predviđa širok dijapazon pružalaca, a neki od njih su i ovlašćeni za neposredno pružanje pomoći po drugim zakonima. Recimo, u upravnim, ali ne i sudskim postupcima, svako može svakome da pruža pomoć, dok u krivičnim stvarima to mogu samo advokati.

REGISTAR PRUŽALACA PORED Registra pružalaca besplatne pravne pomoći, koji će voditi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka, novina je i kontrola kvaliteta i odgovornost za savesno i profesionalno pružanje pomoći. Kada zakon bude usvojen, država će ujedno prvi put imati statističke podatake o broju onih kojima je besplatna pravna pomoć potrebna.

Udruženja građana mogu npr. neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć kod postupaka traženja azila i zaštite od diskriminacije, dok u drugim stvarima, u okviru svojih projekata, angažuju advokate. Takođe, Udruženja koja se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava i sloboda mogu neposredno pružati pomoć žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, LGBT osobama, Romima, deci, osobama sa invaliditetom, ali to neće finansirati država, već je finansiranje projektno ili iz članarine.

Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane, a besplatna pravna podrška od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Pravna podrška i saveti biće dostupni svima, ne samo siromašnima ili osetljivim kategorijama, i moraće da ih pružaju i opštine i advokati. Prema istraživanjima, 80 odsto pravnih usluga upravo čini davanje saveta.

Iz budžeta i lokalne samouprave nadoknađivaće se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora, dok se zastupanje u prvostepenom upravnom postupku neće finansirati iz državne kase, već od donacija i projekata.