Vasilije Krestić: Kao da neko namerno ruši ugled SANU

Jovanka Simić

11. 02. 2018. u 12:01

To što je ove godine prava navala na Akademiju nije normalno. Spremni smo na zdravije odnose sa Zagrebom, hrvatsko društvo nije. Pod novim rukovodstvom odnos prema SANU u javnosti se znatno poboljšao

Василије Крестић: Као да неко намерно руши углед САНУ

Foto D. Dozet

KOD svih izbora, bez obzira na to koje su oni vrste, uvek je bilo i uvek će biti lobiranja. Očekujem da u Srpsku akademiju nauka prođu oni kandidati koji to zaista zaslužuju svojim naučnim i umetničkim doprinosom. To što je ove godine prava navala na SANU, a broj predloženih kandidata premašio sve rekorde, nikako nije normalno. Šta se krije iza toga i kome je stalo da izbori izgube pravi smisao, pokazaće vreme. O tome ovom priliko ne želim da se izjašnjavam - kaže u intervjuu "Novostima" prof. dr Vasilije Krestić (86), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, ugledni istoričar.

Uoči predstojeće dvodnevne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića zvaničnom Zagrebu, akademik Krestić ističe da su ciljevi hrvatske politike u poslednjih 150 godina isti: Hrvatska očišćena od Srba, granica na Drini i prisajedinjenje delova Vojvodine. Svi naši političari koji pregovaraju sa Hrvatskom, kako naglašava naš sagovornik, morali bi da budu svesni ovih činjenica.

* Šta biste, kao istoričar koji je stručnjak za odnose Srba i Hrvata, preporučili Vučiću uoči posete Zagrebu?

- Onog časa kada sam saznao da će predsednik putovati u Hrvatsku, samoinicijativno, u najboljoj nameri, napisao sam mu pismo i predložio da pročita moju knjigu "Velikohrvatske pretenzije na Vojvodinu i BiH". Dobro znam da ne samo našim, već i političarima u svetu, često smetaju naučno proverene činjenice. Oni ih ponekad svesno zanemaruju radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva.

* U svojoj knjizi upozoravate i na važnost razgraničenja Srbije i Hrvatske?

- Veoma je važno da li će po međunarodnom pravu granica ići sredinom reke, ili će biti prihvaćene katastarske mape iz vremena Austrougarske. Hrvati insistiraju na ovom drugom rešenju, žele Šarengradsku adu, žele da preko Dunava prekorače u Srbiju.

NE PRIZNAJU ZLOČINE NDH * Kako tumačite bes koji je u Hrvatskoj izazvala nedavna izložba o Jasenovacu u UN?
- Taj bes dokazuje da hrvatski političari nisu u stanju da se suoče sa istorijskim istinama... da priznaju da je u NDH počinjen veliki zločin i da time stave tačku na mračan period njihove istorije.

* Čim je predsednica Grabar Kitarović uputila poziv srpskom predsedniku, iz Hrvatske smo zasuti raznoraznim zahtevima?

- Stalnim optužbama protiv Srba i Srbije zbog navodne velikosrpske agresije, hrvatski političari pokušavaju da prikriju vekovnu težnju o velikohrvatskim namerama. Pomenutom mojom knjigom pokazao sam da od revolucije 1848. do naših dana nije bilo nijednog poznatijeg hrvatskog političara koji nije težio da na osnovu hrvatskog državnog i povijesnog prava stvori veliku, etnički čistu i koliko je moguće više katoličku Hrvatsku. Kada je o ratnoj odšteti reč, oni su na sličan način pokušavali da ucene Beč i Budimpeštu, ali bez uspeha. Nastaviće da ucenjuju Srbiju. Ne pominju, pritom, obeštećenje 400.000 proteranih Srba, njihove penzije i nevraćenu imovinu. Rečit je i primer profesora Fedora Nikića, koji je testamentom Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaveštao svoj stan u Veloj Luci. SANU do danas nije uspela da dođe do tog stana jer se u njega uselila tamošnja apotekarka.

* Mogu li Srbi i Hrvati da stave privremeni moratorijum na istorijske fakte, okrenu se ka budućnosti?

- Voleo bih da grešim kad tvrdim da u nama dogledno vreme nema ni najnužnijih pretpostavki za prevazilaženje brojnih suprotnosti između Srba i Hrvata. Naša zemlja je spremna na bolje i zdravije odnose, ali hrvatsko društvo nije.


* Jeste li zadovoljni tokom i učinkom unutrašnjeg dijaloga o KiM?

- Iznenadila me je nepovoljna reakcija vlasti na Apel za odbranu Kosova i Metohije, čiji sam potpisnik. Ako je reč o dijalogu, onda se samo po sebi podrazumeva da rasprava mora biti demokratska, da se ne može očekivati jednoumlje. Sigurno je da dijalog ne obavezuje srpsku vlast u daljim pregovorima o statusu KiM. Vlast bi obavezivao samo referendum.

* Upozoravali ste više puta da se ni po koju cenu ne smeju dići ruke od KiM?

- I dalje stojim na stanovištu da ne smemo pod raznim pritiscima i ucenama da dignemo ruke od KiM. Ti delovi naše države su pod okupacijom. To je faktičko stanje i mi ga u ovom trenutku ne možemo menjati. Suludo bi bilo i pomišljati na bilo kakvo vojno konfrontiranje. Imajući u vidu veoma brzi tehnološki razvoj u svetu, koji u odnosu na prethodne vremenske periode ubrzava i geopolitičke promene, mislim da moramo imati strpljenja, da moramo čekati povoljnije i nama naklonjenije međunarodne odnose. Okupaciju nije lako podnositi, ali još teže bi nam palo trajno odricanje od tih delova srpskih zemalja.

EFIKASNA AUTONOMIJA * I nakon veka od prisajedinjenja Vojvodine, političari se prepucavaju oko stepena njene autonomije. Šta vi mislite?
- Logičan bi bio onaj stepen autonomije koji bi u svim oblastima života, po što nižoj ceni, na opšte zadovoljstvo građana, obezbedio što veću efikasnost.

* Koliki je doprinos SANU u rešavanju kosmetskog statusa?

- SANU je knjigama, monografijama i zbornicima radova, naučnim skupovima i izložbama, učinila sve što je mogla da pokaže i dokaže kome pripada KiM. Verujem da od tih i takvih svojih naučnih rezultata Akademija neće odustati.

* Izjavili ste da je aktuelno rukovodstvo SANU mnogo agilnije od prethodnog u odbrani srpskih interesa?

- Dok je Akademija pod prethodnim rukovodstvom tavorila i zbog niza pogrešnih odluka izgubila dostojanstvo i poštovanje, pod novim rukovodstvom odnos prema SANU u javnosti se u znatnoj meri poboljšao. Akademija je pod prethodnim rukovodstvom odgovarala onima koji su lišeni nacionalnih i patriotskih osećanja. Novo rukovodstvo, koje pojedini mediji povremeno kritikuju, nizom manifestacija, kao što su: organizovanje svečane akademije posvećene godišnjici osnivanja Jasenovca, obeležavanje tridesetogodišnjice nastanka Memoranduma, izložba posvećena kulturno-istorijskim spomenicima KiM, raznim javnim tribinama, pokazalo je da je SANU srpska nacionalna ustanova, što smeta evroatlantistima i tzv. drugosrbijancima. U svakom slučaju, stanje u SANU, po mom viđenju, neuporedivo je bolje no što je doskora bilo.


* Ne krijete da ste evroskeptik i da vam se dopada stav Srbije da ne okreće leđa Rusiji... do kada ćemo tako moći?

- Bio sam i, iz dana u dan, sve sam ubeđeniji evroskeptik. Nikako se ne mogu saglasiti sa činjenicom da Kosovo i Metohija budu cena za naš ulazak u EU. Nijedna sadašnja članica EU nije morala da se odrekne dela svoje teritorije da bi bila primljena u tu zajednicu. Ako držimo do našeg teritorijalnog integriteta, što nam i Ustav nalaže, ako nam je stalo do nacionalnog dostojanstva, na takav zahtev nikako ne bismo smeli da pristanemo. Moje rusofilstvo nije iracionalno. Ne hrlim slepo u zagrljaj bratske Rusije. Jedino u njoj vidim da imamo istinski oslonac. Dogod je to tako, mi ne bismo smeli da okrećemo leđa Rusiji, da se prema njoj ponesemo onako kako se ponela Đukanovićeva Crna Gora. U tom stavu moramo da istrajemo, a koliko dugo ćemo istrajavati, ne mogu da proričem.

SPRDNJA SA "NOBELOM"

*Kako doživljavate nominaciju Nataše Kandić, osnivača Fonda za humanitarno pravo, za Nobelovu nagradu za mir?

- Kada bi imenovana dobila Nobelovu nagradu, narodski rečeno, bila bi to sprdačina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Zurkolomac

11.02.2018. 13:09

Svaka casz profesore. Kada bi u Srbiji bilo vise takvih ljudi bilo bi nam puno bolje...

KoJa

11.02.2018. 13:40

Hvala Bogu da se najzad neko iz Akademije usudio da jasno i glasno definiše šta je hrvatska politika u zadnjih 150 dogina. Čisto da završimo sa pričom o bratstvu i jedinstvu jednom zauvek i da shvatimo koliki smo mi Srbi ispali kreteni zbog ljuvavi prema drugu Titi.

Hiro

11.02.2018. 13:43

Ljudski uman, nacionalno jasno odredjen, neostrascen i racionalan, neoborivo utemeljen u svojim naucnim stavovima- akademik Vasilije Krestic je medju najredjim, a najdragocenijim intelektualcima, cija dela jesu i bice temelj razumevanja srpsko-hrvatskih odnosa u istorijskoj vertikali i danas i sutra... Uz to, njegova promisljanja svih bitnih i aktuelnih pitanja koja muce Srbiju- mogu biti najbolji putokaz aktuelnoj vlasti- ako joj je, zaista, najvazniji interes Srbija.

Шоне

11.02.2018. 14:45

Велико поштовање господину Васијлију који би требало да буде позван на консултације пре било какве акције у вези хрвацке и Репиблике Србске Крајине.Када би само једно предавање одслушали ови наши .

tolimir

11.02.2018. 15:14

Covek je vrlo iskreno obrazlozio trenutnu situaciju, i svaka mu cast na tome, koliko god izjava bila surova, tako nam je trenutno stanje!

Белогардејац

11.02.2018. 18:41

Велико поштовање за господина Василија, један је од реких академика који заслужују да носе то звање и који одбија, као већина вајних академика да ћути док се земља налази на раскршћу, а народ у идентитетској и моралној кризи. Патриотски и умерени ставови оваквих величина су нам тренутно неопходни за разлику од неодмерених и мучних изјава Владимира Костића.

nada

12.02.2018. 09:40

Хвала академику Крестићу за све што је написао, документовао и разјаснио у вези са непријатељском политиком Хрватске према српском народу и Србији. Хрвати хоће Шареградску аду, Апатин,пивару.За почетак. А шта ћемо са Душановим царством, па Дубровник је био наш. У велимо античком српском царству у 2 веку н.е. Загреб се звао СРБИНОВО. Шта са Далмацијом и Истром. На шта се позива Хрватска? На Тита и Ђиласа?

Млади историчар

13.02.2018. 22:18

О академику Крестићу имам највише могуће мишљење. Али морам нешто важно да напишем. Не судите о историјској науци код Срба на основу Крестића и сличних великана. Потражите по гуглу новинске чланке о људима који данас предају Историју у Београду, Новом сада, Нишу, Косовској Митровици (Приштини). Спаса историјској науци има али одавно пропада! За то су криви људи који данас предају и "предају" студентима историје. Жао ми је што ми овај човек није предавао а мука ми је ко данас предаје на факултету

Урбана Герила

24.04.2018. 23:49

Бог са вама, какве аде, какав Дунав?! Хрватима треба поставити једноставно питање, како су се Барања, део Срема и друге покрајине обреле у границама Хрватске?! Чије су то тековине ико им је то и по ком праву поклонио?