Sudije biramo bolje nego u Evropi!

V. Crnjanski Spasojević

28. 01. 2018. u 09:02

Šta sve predviđaju ustavna rešenja vezana za pravosuđe u regionu i svetu. Nema zemlje u kojoj sudska vlast nije pod nekom vrstom kontrole

Судије бирамо боље него у Европи!

NACRT ustavnih izmena koje je Ministarstvo pravde objavilo ove nedelje izazvao je burne reakcije, a primedbe se najčešće odnose na sastav saveta zaduženih za izbor sudija i tužilaca. Iz struke poručuju da njima nije isključen uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, iako je to bila intencija.

Kritikovan je i predlog da ministarka pravde ima pravo da pokrene disciplinski postupak i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, kao i uvođenje Pravosudne akademije kao ustavne kategorije. Analiza ustavnih rešenja u okruženju pokazuju, međutim, da i ostale zemlje, čija su rešenja ustavopisci konsultovali, imaju slične članove najvišeg pravnog akta i da sudska vlast nigde nije bez kontrole ostalih grana vlasti. U nekim zemljama, članicama EU, sudije čak direktno imenuje predsednik države.

Predloženi amandmani na Ustav Srbije predviđaju da sudije i predsednike svih sudova bira Visoki savet sudstva, u kom, za razliku od sadašnjeg rešenja, neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti. U sastavu VSS će biti pet sudija i pet pravnih stručnjaka. Ove druge biraće Skupština i iz njihovih redova biće predsednik VSS, koji ima odlučujući glas, ali samo onda kada je broj glasova "za" i "protiv" pet prema pet. Tužioce će birati Visoki savet tužilaca, sastavljen od zamenika tužilaca, pravnih eksperta koje bira Skupština, ministra pravde i vrhovnog javnog tužioca, kog bira Skupština.

AUSTRIJSKI I MAĐARSKI MODEL

U AUSTRIJI sudije imenuje federalni predsednik, koji tu nadležnost u najvećem broju slučajeva delegira federalnom ministru pravde. Austrija nema pravosudni savet. U Mađarskoj se Sudski savet sastoji od 15 članova, među kojima je predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju i 14 sudija koje biraju sudije. Ipak, sudije, na predlog predsednika Sudijskog saveta, imenuje i razrešava predsednik Republike. Predsednika najvišeg suda bira parlament.


ITALIJANSKO REŠENJE

POSEBNO zanimljivo je italijansko rešenje, po kom je zakonom propisano da Pravosudni savet ima tri člana po položaju i 24 izborna. Savet obuhvata i sudije i tužioce. Ustavom je određeno da Pravosudnim savetom predsedava predsednik Republike. Pored njega, postoje još dva člana po položaju - predsednik Vrhovnog suda i vrhovni tužilac pri Vrhovnom sudu, objašnjavaju u Ministarstvu pravde. Dve trećine ostalih članova biraju magistrati (sudije i tužioci) iz svojih redova, a trećinu čine nesudijski članovi koje bira parlament. Da bi bio izabran za magistrata, kandidat mora da prođe državni ispit, prethodnu posebnu dvogodišnju školu pri Univerzitetu i posle ispita naknadnu obuku.


SLOVENIJA: TUŽIOCE BIRA VLADA

I SLOVENAČKIM ustavom, kažu u Ministarstvu pravde, predviđeno je da sudski savet ima 11 članova, od kojih su šest sudije i biraju ih sudije, dok pet bira Skupština, na predlog predsednika Republike. Skupština, odnosno Državni zbor, bira i sudije na prvu funkciju (rešenje koje sada postoji kod nas) i imenuje i razrešava predsednika Vrhovnog suda, na predlog ministra pravde.

Uređenje državnog tužilaštva prepušteno je zakonima, a državne tužioce imenuje i razrešava Vlada, po mišljenju ministra pravde. Generalnog državnog tužioca, pak, imenuje i razrešava Skupština. Državnotužilački savet ima devet članova - četiri bira Sabor, četiri tužioci i jednog ministar pravde.


HRVATSKI VSS:I POSLANICI ČLANOVI

USTAVOM Hrvatske predviđeno je da Državno sudbeno vijeće ima jedanaest članova: sedam sudija, dva univerzitetska profesora prava i dva člana Sabora (jedan iz redova opozicije). Zakonom je određeno da sudije biraju sudije, a članove iz redova poslanika Sabora. Sabor bira i razrešava i predsednika Vrhovnog suda, na predlog predsednika Republike.

Isto je i sa Državnoodvjetničkim vijećem, koje ima 11 članova. Sedam su zamenici državnih tužilaca, dva profesora i dva člana Sabora, od kojih jedan iz opozicije. Zakonom je predviđeno da svako bira "svoje članove". Državnoodjvetničko vijeće imenuje i razrešava tužioce, na predlog glavnog državnog tužioca, kog bira Sabor.

U prvostepene sudove i u tužilaštva mogu biti imenovani samo oni koji su završili Državnu školu za pravosudne dužnosnike (pandan Pravosudnoj akademiji).

CRNA GORA: PROBNI MANDAT ZA TUŽIOCE

U CRNOJ Gori Sudski savet ima deset članova, od kojih su četiri sudije koje biraju sudije, četiri pravnici koje bira Skupština, ministar prvde i predsednik Vrhovnog suda. Glas ovog poslednjeg odlučuje u preglasavanju. Predsednik Sudskog saveta može biti samo neko od uglednih pravnika koje bira Skupština.

Skupština bira i razrešava i vrhovnog državnog tužioca. Sastav Tužilačkog savjeta nije uređen Ustavom, već zakonom. Predsednik je vrhovni državni tužilac, koga bira Skupština, a članovi: pet državnih tužilaca, koje biraju tužioci, četiri ugledna pravnika koje bira Skupština i jedan zaposleni u Ministarstvu pravde koga imenuje ministar. U Crnoj Gori postoji probni mandat na četiri godine, koji se kod nas sada ukida, i inicijalna obuka za prvi izbor na funkciju (pandan Pravosudnoj akademiji).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

M

28.01.2018. 10:35

Dzabe nama sve to kad je korupcija u sudstvu dostigla vrhunac u zadnje dve decenije. Svaki dan narod u novinama cita i krsti se kakve presude daju ociglednim kriminalcima ili im ni ne daju uz razna fantasticna objasnjenja. Sudstvo ce se ocistiti korupcije kad budemo citali da je uhapsen neki sudija, neki tuzilac neki advokat. Onda cemo znati da ide u pravom smeru, ovako policija odradi posao a kriminalac npr. za tesko delo ubistva jos nije otisao na sluznje kazne. Primer splavovi...

Vlada

28.01.2018. 15:45

Kako to samo kod nas vlast nema uticaja na sudstvo kao svuda u svetu? Nezavisno ne postoji, to je samo stvaranje puta za zloupotrebe.