Broje se potpisi za doživotnu robiju

ROK od nedelju dana za potpisivanje peticije za uvođenje doživotne kazne zatvora za ubice dece, maloletnika i trudnica, koju je pokrenula Fondacija "Tijana Jurić" u 40 gradova Srbije, istekao je juče. U naredna dva dana trebalo bi da se zna koliko je potpisa prikupljeno na štandovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Boru, Inđiji, Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu...

Cilj Fondacije bio je da se prikupi pola miliona glasova za izmene Krivičnog zakonika, kojima bi se uvela doživotna robija umesto dosadašnje maksimalne kazne od 30 do 40 godina zatvora. To je mnogo više od potrebnog broja potpisa koji propisuje zakon. Naime, da bi se neka inicijativa našla pred poslanicima, potrebno je prikupiti 30.000 potpisa.

Prema njihovim navodima oni su za sedam dana prikupili više od 90.000 potpisa.

U Fondaciji veruju da je došlo vreme da se preispita postojeći kazneni sistem, jer je praksa pokazala da su počinioci najtežih krivičnih dela, poput ubistava dece, i posle izdržane kazne često sposobni da ponove delo. Takođe su konstatovali da se kazna doživotnog zatvora primenjuje u većini zemalja.

PROČITAJTE JOŠ: Igor Jurić: Moj cilj je da monstrumi robijaju do kraja

Da ideja uvođenja ove sankcije nije nova, potvrdila je, za naš list, i ministarka pravde Nela Kuburović.

- Još kada je počelo da se radi na izmenama Krivičnog zakonika 2015. godine, u Nacrtu zakona našla se mogućnost uvođenja kazne doživotnog zatvora. Javna rasprava je još otvorena i Ministarstvo će ceniti mišljenje stručne javnosti - rekla je ministarka, i dodala da se o ovom pitanju neće odlučivati "preko noći", budući da ni Srbija, ni bivša Jugoslavija nisu imale u svom kaznenom sistemu ovu sankciju, pa je ona za nas revolucionarna.

PROČITAJTE JOŠ: Samo doživotna za ubice dece

- Treba imati na umu da je preporuka Evropskog suda za ljudska prava da, ukoliko postoji kazna doživotnog zatvora, mora da bude dozvoljeno i preispitivanje uslova za otpust posle 25 godina - kaže ministarka.

U tom slučaju postavlja se pitanje da li je teža kazna doživotni zatvor ili 40 godina iza rešetaka, kada osuđeni takođe mogu da traže otpust posle izdržane dve trećine kazne, a to je 26,6 godina.

Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda, ne nalazi opravdanja za uvođenje doživotnog zatvora jer, kako kaže, i četvorogodišnja robija osuđenicima oduzima ceo život.

- Postojeći kazneni sistem je, prema mišljenju stručne javnosti, adekvatan, a kaznenu politiku treba da kreira struka, a ne pritisak javnosti, uz sve dužno poštovanje njihovih motiva i tragedije koja je zadesila porodicu Jurić. Ni Norveška nije promenila zakonodavstvo posle osude na 20 godina Andresa Brejvika, koji je 2011. ubio 77 ljudi - kaže Tintor, i dodaje da krivično zakonodavstvo ima mnogo drugih problema.

Tijanu Jurić ubio je Dragan Đurić, mesar iz Surčina, u julu 2014. Cela Srbija je danima tražila nestalu devojčicu. Ubica je lociran preko telefonskih poziva, a trinaestog dana potrage odveo je policiju do zakopanog tela na smetlištu, blizu Bajmoka. Danas služi 40-godišnju kaznu u KPZ Beograd, poznatom kao "Nova Skela".

Od ukidanja smrtne kazne u SRJ 2002. godine, na 40 godina zatvora pravosnažno je osuđeno 67 osoba.