Nad Srbijom 4.000 dronova, oni ilegalni biće obarani

BESPILOTNE letelice prekrile su nebo nad Srbijom! Stručnjaci procenjuju da između 3.000 do 4.000 vazduhoplova “krstari” u vazduhu, iako, prema zvaničnim podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva, dozvolu za upravljanjem bespilotnim letelicama ima samo 150 registrovanih korisnika! Svakog meseca Direktorat dobije barem 50 zahteva za let dronom.

Pročitajte još: Igračka samo uz dozvolu države

Namena im je različita, pa ih koriste fotografi za snimanje proslava i venčanja, režiseri za filmske kadrove, TV produkcija za lako snimanje iz vazduha. Upotrebljavaju se u privredi, za termalna i geodetska snimanja, lakše sagledavanje nastale štete na objektima, za nadgledanje zasada. Od svrhe zavisi i kvalitet letelice. Pošto mogu biti igračka, ali i oružje, njihova upotreba prošle godine stavljena je pod kontrolu donošenjem Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima, Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV).

Pročitajte još: Bespilotne letelice prekrile nebo nad Srbijom: Snima nas i nadgleda 3.000 dronova!

- Pravilnik koji je krajem 2015. doneo Direktorat civilnog vazduhoplovstva umnogome je uveo red u ovu oblast - kaže Sima Marković, predsedik Klastera bespilotnih letelica. - Procena je da u zemlji ima i do 4.000 ovih letelica, ali mali broj osoba ih koristi u skladu sa pravilima. Prema pravilniku Direktorata, prijavljuju se samo letelice koje su teže od 500 grama, pa otuda velika razlika između prijavljenih i postojećih vazduhoplova.

U narednom peridu, kako kažu iz Direktorata, trebalo bi da pravilnik bude izmenjen, a obavezu da se registruju imaće svi vazduhoplovi teži od 250 grama.

Pročitajte još: Nebom Srbije leti 3.000 dronova

- Elise ovih naprava u vazduhu imaju brzinu i do 10.000 obrtaja i mogu da uzrokuju gadne povrede ako sa visine padnu na čoveka. One sa većom težinom mogu da uzrokuju i mnogo ozbiljnije posledice. Zato je važno da oni koji koriste letelice nauče kako bi to trebalo pravilno da rade. Nadamo se da će uskoro, izmenom pravilnika, za dobijanje dozvole biti potrebna i praktična obuka. Inače, od početka godine preko Klastera je izdato 100 dozvola - objašnjava naš sagovornik.

Stručnjaci napominju i da je sve više vazduhoplova u zemlji. Mogu se nabaviti preko specijalizovanih sajtova, ali i u prodavnicama bele tehnike, elektrike i računara. Koštaju od 400 do nekoliko hiljada evra.

- Cena im je dosta spala. Zato se stariji modeli, poput “fantoma”, mogu naći i za 400 evra. Ipak, dok su se pre najviše koristili za snimanje svadbi, sada ih upotrebljavaju i druge institucije. Sve više se koriste u poljoprivredi za nadgledanje biljaka, za upravljanje mehanizacijom. Koriste se za nadgledanje šuma, za pregled vinograda. Uskoro će moći da se koriste i za regulaciju saobraćaja, kao i za direktan prenos nekih događaja - priča predsednik Klastera.

Ipak, za snimanje iz vazduha neophodna je dozvola Ministarstva odbrane, a i svako izdizanje iznad zemlje mora da se prijavi Kontroli letenja dva dana ranije.

- Mnogi ne znaju da je neophodna i saglasnost osoba koje snimate ili čije objekte “nadgledate”. Čak i ako podignete dron u blizini neke važne ustanove, poput ambasade, vojnog objekta ili privatne škole, sa namerom da snimate neki drugi objekat, morate da ih obavestite o tome i dobijete njihovu saglasnost. U protivnom, svako može da pokrene postupak protiv vlasnika vazduhoplova, a kazne nisu male. Tako je jedan Beograđanin podigao letelicu u blizini ambasade ne obavestivši ih prethodno o letu, pa je kažnjen sa 70.000 dinara - ističe Marković.

Kontrolu ko mimo pravilnika koristi bespilotne letelice sprovode inspektori vazdušnog saobraćaja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Na osnovu člana 260, Zakona o vazdušnom saobraćaju, onaj ko se ogluši o pravila mogao bi da plati kaznu od 50.000 do 150.000 dinara ili da odleži u zatvoru od 30 do 60 dana.

U Srbiju je nedavno stigao i prvi uređaj za presretanje bespilotnih letelica koje se nađu u vazduhu bez dozvole i u blizini bitnih institucija. Prvi testovi su već obavljeni, a uređaj će ubuduće obarati nepoželjne dronove.

DOZVOLE NA EKRANU

SA usvajanjem novog Pravilnika trebalo bi da zaživi i aplikacija uz pomoć koje će vlasnici vazduhoplova moći da provere koliko je bespilotnih letelica dobilo dozvolu da leti u tom trenutku. To znači da će ukoliko, na primer, na Kalemegdanu vide tri letelice, a na ekranu je ispisano da su dve dobile dozvolu za let, a jedne od njih nema, moći da prijave tu nepravilnost, objašnjava Sima Marković.

SNIMANjE SVADBE 120 EVRA

CENA iznajmljivanja letilice koja bi snimala svadbu iz vazduha trenutno se kreće oko 120 evra. Ipak, za taj novac dron može poleteti u proseku samo tri puta, po desetak minuta. Zanimljivo je i to da se na lokacijama u centru grada dozvola za poletanje ne može dobiti.

OBAVEZNA POLISA

DA bi dobili dozvolu, vlasnici mogu da prilože dokaz o vlasništvu, uputstvo proizvođača za korišćenje i održavanje vazduhoplova. Obavezna je i izjava o održavanju i polisa osiguranja od odgovornosti prema trećim licima. Plaća se i republička administrativna taksa od oko 2.300 dinara.

BEZ INCIDENATA

DRONOVI ne lete na velikim visinama, pa i ne ugrožavaju vazdušni saobraćaj. Ipak, veoma je važno da budu pod kontrolom, jer je u svetu bilo situacija da su udarali u avione i da su piloti prijavljivali da ih vide na nebu. Tako je pre dve godine avion “Lufthanze” jedva izbegao sudar sa dronom prilikom sletanja na aerodrom u Varšavi. Kod nas, pak, ovakvih incidenata nije bilo.