NASLEDNICIMA nemačke manjine koji su živeli u Srbiji vraćeno je oko 4.500 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora i oko 430 hektara oranica u postupku restitucije. U ovdašnjim nemačkim udruženjima tvrde da nije vraćeno ni pet odsto onoga što su nekad posedovali, dok iz Agencije za restituciju poručuju da je malo zahteva i stiglo - svega 1.112.

Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, svi oni koji nisu bili pripadnici okupacionih snaga (Vermahta ili SS divizije) imaju pravo na restituciju.


PROČITAJTE JOŠ:
"Nasilje nad Srbima u 20. veku": Zaboravljeni zločin se ponavlja

- Mi smo jedina zemlja koja vraća imovinu folksdojčerima. U bazi podataka pripadnika okupacionih jedinica, prema spisku Vojnog arhiva, ima 28.952 imena, ali nedostaju podaci iz Bačke i Srema. Od toga je oko 27.000 Nemaca. Do sada smo našli 159 imena sa spiska za koja je tražen povraćaj a na to nemaju pravo, ali brojke nisu konačne - kaže Sekulić.

Prema podacima Agencije, naslednici ovdašnje nemačke manjine koji danas žive u Austriji podneli su 545 zahteva i traže 1.850 hektara poljoprivrednog zemljišta. Potomci onih koji žive u Nemačkoj podneli su 567 zahteca i traže vraćanje 1.823 hektara njiva. U Nemačkom udruženju "Adam Berenc" tvrde da je to malo i da je samo preko novosadske advokatske kancelarije "Božić" otišlo 2.000 zahteva.

Prema rečima Antona Beka, predsednika somborskog Udruženja Nemaca "Gerhard", domaći Nemci posedovali su više od polovine plodne zemlje u Vojvodini, ciglane, kudeljare, mlinove, apatinsku, zrenjanisnku pivaru...

Zrenjanin: Zahtevi za restituciju se odbijaju pripadnicima okupacionih snaga.

- Nezadovoljni smo jer je malo toga vraćeno. U naše udruženje dolazi veliki vroj podunavskih Švaba, da obiđu nekadašnje kuće. Kada ih pitamo zašto nisu podneli zahtev za restituciju, kažu da ne žele da otvaraju stare rane - kaže Bek.

On dodaje da ima i onih koji hoće da dokažu da njihovi roditelji i preci nikome nisu naneli zlo. Oni pokreću postupke rehabilitacije i restitucije:

- Nemci su odavde najkrvavije proterani. Oni koji su nešto zgrešili otišli su sa nemačkom vojskom. Ostali su obični civili, koji su završili u logorima u Bačkom Jarku, Knićaninu, Gakovu i Kruševlju. U svakom od njih bilo je 7.000-12.000 ljudi, a među njima mnogo dece i starih.

Predsednik Nemačkog udruženja "Adam Berenc" Boris Mašić kaže da je pre Drugog svetskog rata ovde živelo oko pola miliona Nemaca (350.000 u Vojvodini). Oko 250.000 ih je završilo u logorima, a njih 60.000-90.000 je tamo umrlo:

- Danas u Vojvodini ima 1.000-2.000 Nemaca. Manje od tri odsto imovine biće vraćeno. Dobro je što je Srbija jedina koja vraća nekretnine ljudima koji nisu njeni državljani, ali nije dobro to što vraća malo i sporo, pa je veliki broj podnosilaca zahteva za pet godina preminuo.

Publicista Dušan Kovačev ima drugačije viđenje. Podseća da je sudbina nemačke manjine u celoj istočnoj Evropi rešena sporazumom velikih sila, posle čega se oni iseljavaju u Nemačku. Od onih koji su završili u 22 domaća logora, po službenoj proceni Ozne, iza žice je umrlo 9.680 ljudi.

- Cilj je bio da se izbegne nekontrolisana osveta i da im se sačuvaju životi. U logorima je bilo gladi, baš kao i u ostatku zemlje, i prodrla je osveta, ali ona nije bila sistematska, niti sa umišljajem. Nije bilo ni etničkog čišćenja, ni genocida - tvrdi Kovačev.


PROČITAJTE JOŠ:
Zašto srpski bogataši nisu filantropi?

Posle rata, kaže, vlada Konrada Adenauera uslovila je ekonomske sporazume sa Jugoslavijom iseljavanjem Nemaca:

- Brozov režim nije proterao Švabe, već su oni repatrirani, a imovina im je konfiskovana na osnovu ugovora sila pobednica. Nemačka se obavezala da će im nadoknaditi štetu.


VRAĆENE ZGRADE I NjIVE

AGENCIJA je do sada vratila austrijskim državljanima 13 poslovnih prostora, dva stana i tri zgrade, 891 kvadrat građevinskog zemljišta, 275 hektara poljoprivrednog i 0,25 hektara šuma. Nemačkim državljanima je vraćeno 28 poslovnih prostora, tri stana i sedam zgrada, kao i 155 hektara oranica.