JEDINI Srbin koji je Miloševića video mrtvog u ćeliji u Haškom zatvoru. I da ništa drugo u životu nije uradio advokat Zdenko Tomanović zbog ovoga bi postao poznat. Nešto slično rekao mu je i Slobodan nakon što ga je angažovao:

- Od danas si i ti u istoriji.

Dok sedimo u njegovom kabinetu u ušuškanoj dedinjskoj vili, čije zidove krase slike koje je sam naslikao, ugledni advokat priseća se momenata od pre deceniju i po kada je u žižu javnosti dospeo kao advokat Slobodana Miloševića.

- Angažovao me je oko mesec dana pre nego što je izručen Hagu. Naš prvi haški susret je, koliko se sećam, trajao preko četiri sata. Dočekao me je obrijan, u odelu. I pravni vandalizam kojem je bio izložen, i danonoćno upaljene reflektore u sobi koji su bili deo neprikladnog odnosa prema njemu, podnosio je sa gospodskom mirnoćom i intelektualnom superiornošću. Sve to je video, kako mi je rekao, kao "osvetu i kažnjavanje za to što smo branili svoju zemlju, što nismo dozvolili da NATO zločini ostanu sakriveni, jer smo pomagali svom narodu izvan Srbije i izborili se da stvore Republiku Srpsku".

* A bio je pre toga ljut na vas jer ste mu rekli da su građanski i studentski protesti zbog izborne krađe opravdani...predomislio se?

- Zašto je, pre prvog pojavljivanja, samo mene pozvao da dođem u Hag nije prikladno da ja govorim. Pretpostavljam da je zaključio da možda mogu da mu budem od koristi. A da li je bio ljut ili ne, zbog mog stava da su protesti 1996-97. opravdani, ne znam. Mislim da nije, niti se na to osvrtao. Pa najveći broj nas advokata je tada bilo u protestnim šetnjama.

* Ima li nešto iz haškog procesa Miloševiću što je ostalo skriveno od očiju javnosti?

- Biti pravni savetnik Miloševiću u Hagu značilo je i kontaktirati sa veoma širokim krugom ljudi. Od predsednika stranih država i vlada, domaće državne i političke elite, akademika, nobelovaca, istaknitih stranih i domaćih intelektualaca, preko špijuna, ubica, prevaranata, pa do ljudi čije su lične ili porodične tragedije bile takve da tu staje bilo kakva politička ili nacionalno obojena rasprava. To je značilo i spoznati Srbiju i srpski narod izvan Srbije, ali i sav jad naše političke elite.

HAG I "OLUJA" * Ovih dana navrašavaju se 22 godine od "Oluje". Hag je pustio hrvatske generale optužene za te zločine, a Miloševiću je suđeno i za zločine u Hrvatskoj...
- Nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal nije ispunjen. Nije doprineo suočavanju sa prošlošću. Naprotiv! Nije doprineo ni uspostavljanju poverenja i saradnje u regionu. Od početka svog rada Tribunal samo produbljuje nesporazume u regionu. Ni žrtve nisu dobile satisfakciju. A, na kraju, Tribunal nije ni svetskoj javnosti poslao poruku kako bi trebalo da izgleda međunarodna pravda.

* Na koga konkretno mislite?

- O tome neki drugi put jer je potrebno i više vremena i više prostora. Ostalo je mnogo toga što javnost ne zna.

* Miloševićeva odbrana karakterisana je kao briljantna...

- Milošević je na suđenju u Hagu iznenadio sve. Svojim stavom, nastupom, dobrom odbranom matirao je hašku administraciju. Stotine miliona dolara je utrošeno na suđenje protiv Miloševića i u nastojanju da se u sudnici, pred domaćom i svetskom javnošću, ponizi navodnim dokazima. Ali, desilo se suprotno! I zato su prekinuli svakodnevne TV prenose suđenja, i onda kada je postalo jasno da je suđenje izmaklo političkoj kontroli i željenim i zamišljenim efektima, počeli su da poništavaju njegova garantovana prava.

* Spekulisalo se da je trovan lekovima, da namerno nije lečen...

- Umesto da su doprineli da međunarodna pravda bude simbol poštovanja prava svakog čoveka, oni su sopstvenu nesposobnost pravdali njegovim lošim zdravljem napadajući Miloševića da sam narušava svoje zdravlje.

* Da li bi bilo bolje da mu je suđeno u Srbiji?

- Ne. Bilo bi malo gore. Upravo zato što se kod nas političko distanciranje pretvara u princip da pravda, zakoni i pravo nisu svima dostupni. U Srbiji se od nasrtaja na pravdu ne može videti vršenje pravde. Sve je gotovo i pre nego što počne. Raskorak između prava i stvarnosti je toliko veliki i svakim danom sve veći da kada ukažete na nepravdu, vlast i njihovi robovi se odmah pitaju "šta ovaj smera".

* Zašto konkretno mislite da suđenje u Srbiji ne bi bilo ništa bolje?

- Uveravao sam Miloševića da u srpskom suđenju, da se ono desilo, ne bi bilo javnih prenosa, da ne bi bilo jednakosti strana, da bi pravo na adekvatnu lekarsku negu bilo vulgarizovano i kompromitovano, da ni u Srbiji ne puštaju sve na lečenje u inostranstvo, da se ne bi dozvolilo da Milošević dokazuje da je bio optužen za proterivanja samo na onim delovima Kosova na kojima je bilo masovnog bombardovanja NATO, da mu ne bi dali da ispituje Veslija Klarka, da ne bi dozvolili da svetlost dana ugleda dokument o prisluškivanim razgovorima između pilota NATO i baze u Avijanu tokom bombradovanja koji potvrđuju da je bilo saradnje između NATO i OVK na terenu, da bi mu odmah nametnuli pretpostavku krivice umesto pretpostavke nevinosti i još na mnogo toga što krasi srpsku pravdu kada je vrše u zajedničkom poduhvatu dnevna politika i lideri pravosudne nesamostalnosti.

* Svog bivšeg predsednika Srbija je u Hagu prepustila samom sebi...

- Nastojeći da popuni propuste Haga, da dodatno Miloševiću uskrati ona prava koja je Hag zaboravio da mu uskrati, vlasnici pravde u Srbiji su mu uskraćivali i ono što mu je kao građaninu pripadalo i ono što mu je kao bivšem predsedniku države pripadalo. U početku su mu uskraćivali i mogućnost da dođe do brojnih dokumenata značajnih za odbranu. Prvih godina ni jedan dokument od države nismo dobili, a istovremeno su mnogobrojni dokumenti prosleđeni tužilaštvu u Hagu. Takva srpska pravda Miloševiću imala je podlogu u dnevnopolitičkom stavu, od toga da je to nacionalni interes, pa do toga da je potrebno distanciranje i od prošlosti i od Miloševića.

* Šta je još Srbija "učinila" za njega?

- Nisu mu date garancije države za puštanje iz Tribunala, niti za odlazak na lečenje. Nije mu dato ni pravo na predsedničku penziju. Na kraju, nisu mu dali ni pravo na sahranu sa državničkim počastima kao bivšem predsedniku. U Srbiji svaki predmet koji je Milošević vodio je zastareo. A vladavinu prava morate dokazati u odnosu baš na one koje ne volite. Dakle i onima koji su izloženi medijskom i političkom linču. Građani Srbije ipak veruju da našim društvom može zavladati pravo i da mogu vladati zakoni, a ne, kao sada, naravi pojedinaca ili zatvorene društvene grupe.

* Čega se još sećate iz tih "druženja" sa Miloševićem?

- Prisećam se da je rekao da je tek u zatvoru otkrio koliko advokati mogu da budu značajni jer, kako je rekao - pokreću život.

* Šta ste pomislili kada ste ga videli mrtvog u ćeliji?

- Bio sam i poslednji advokat koji ga je video živog i verovatno jedini građanin Srbije koji ga je video mrtvog na krevetu u ćeliji. Sva vrata u Tribunalu su bila zatvorena, sve ćelije zatvorene, nije se čula nijedna reč, nijedan zvuk. Miloševićevo telo bilo je na krevetu, prekriveno delimično čaršavom, sa otvorenom knjigom i naočarama na stolici pored kreveta. Detalje ne želim da opisujem.

* Kako vidite stanje u našem pravosuđu danas?

- Malo je lošije nego što je ranije bilo. Politička elita, iako sama nema pravni kapacitet, uspela je da ostvari de fakto kontrolu nad svim institucijama koje neposredno vrše pravdu. Samostalnost i nezavisnost je postala privilegija samo političkih centara moći. Pravna nekultura, negovanje uslova za izigravanje prava, a ne njegovo poštovanje, ogroman otpor političke elite samostalnosti i nezavisnosti pravosuđa, svođenje odgovornosti na nedefinisanost i demagoška pravda je, najkraće rečeno, stanje u pravosuđu. Afirmiše se pragmatički populizam u primeni prava. Praktična korist i politički interes postali su odlučujući kriterijum za institucionalno delovanje.

* Ako je tako, kako običan građanin da se oseća zaštićenim?

- Kod nas pojedinci nisu ni moralno ni pravno, ni materijalno pravno i procesno-pravno, jednaki. Elita istovremeno mobiliše podršku javnosti protiv svih pojedinaca od integriteta koji eventualno ukazuju na uskraćivanje pravde. Zloupotrebljuje se demokratija uzimajući je kao izgovor da bi značenje pravde prilagodili svojim interesima, ličnim ili grupnim, a u ime većine. Ovakav pristup se širi i umnožava i on razara naš sistem.

* Šta biste savetovali mladim advokatima?

- Da advokaturu liše sopstvenog interesa i da se suprotstave onima koji imaju moć veću od pravno dozvoljene.


KO TO DELI ADVOKATE

* Svedoci smo velikih sukoba u domaćoj advokaturi. Zašto su posvađani i podeljeni?

- Lični interes je postao glavni pokretač u advokaturi. A najvažniji uslov advokatske nezavisnosti jeste da se advokat oslobodi uticaja koji proističu iz ličnih interesa, a onda iz spoljnih pritisaka. Advokati će morati da povrate jedinstvo, organizovanost i odgovornost jer našu profesiju dnevno kradu politički dil mejkeri.