ZAGREB - OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

VAŽNI dokumenti koji otkrivaju šta se događalo u vreme postojanja NDH i otkrivaju ulogu zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca i dalje su nepristupačni, a uvid u njih ima samo vrh Vatikana.

Ovo, za “Novosti”, potvrđuje više članova Mešovite komisije Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve, osnovane na inicijativu pape Franje u cilju rasvetljavanja uloge kardinala Stepinca u dramatičnim događajima u kojima je ustaški režim pobio stitine hiljada Srba, Jevreja i Roma, te prisilio gotovo 244.000 pravoslavaca da pređu u katoličku veru.

- Činjenica je da su još uvek mnogi dokumenti pohranjeni u Vatikanu i da nisu dostupni javnosti. Može da se pretpostavi da su među njima i akti koji su 1941. u Rim stigli iz Hrvatske i bili upućeni direktno Piju Dvanaestom. Hoće li nešto od toga biti dostupno članovima komisije, pre svega zavisi od odluke pape Franje, ali i pritiska koji će članovi komisije da izvrše kako bi njen dalji rad imao smisla - kaže, za “Novosti”, visoki izvor u Vatikanu.

Sagovornik našeg lista, inače poznavalac vatikanskih prilika, priznaje da je bilo govora da će komisija brzo da završi sa radom, ali da za sada nema nikakvih naznaka da će tako i biti.

- Niko ne vrši pritisak na komisiju da bude brza kod donošenja svojih zaključaka, iako je papa sve vreme dobro obavešten o temama i učinku razgovora - tvrdi izvor našeg lista.

NASTAVAK U PODGORICI NASTAVAK razgovora SPC i Rimokatoličke crkve zakazan je za 7. i 8. jun u Podgorici. Tema ove sesije biće Stepinčev život u vreme posle Drugog svetskog rata, uključujući komunistički progon. Ovo je, kako napominju izvori “Novosti”, najmanje sporna tačka razgovora, budući da obe strane priznaju da je njegova odgovornost odmeravana politički i ideološki. Domaćin podgoričke sesije biće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a sastanak će biti iskorišćen i za dogovor o sledećim koracima komisije.

Kako sada stoje stvari, zajednička komisija ima najviše nesuglasica oko stavova vezanih za ulogu Stepinca u prvim godinama rata. Sve što se događalo posle rata, pre svega na suđenju u Zagrebu, mnogo manje je sporno. Hrvatska strana uporno tvrdi da Stepinac nije imao veze sa zločinima ustaškog režima i da je uradio sve kako bi zaustavio progon Srba i Jevreja koji je počeo odmah nakon što su Pavelićeve horde ušle u Zagreb.

S druge strane, dokumenti koje je predočila SPC jasno ukazuju da su mnoge stvari kontroverzne i da postoje opravdane sumnje da je ne samo znao, već u nekim slučajevima i podsticao zločine kao što je pokrštavanje pravoslavaca.

U takozvanoj NDH živelo je 1,8 miliona Srba, što je bilo 26,5 odsto stanovnika. Progon je počeo odmah nakon što su ustaše preuzele vlast. Upadali su u stanove Srba i izbacivali ih na ulicu. Zabranjena je ćirilica, izdata naredba o ograničavanju kretanja, ukinut je naziv srpsko-pravoslavna vera i zamenjen terminom “grčko-istočna vera”.

Srbi su morali da nose oko ruku plave trake, a odmah je počeo pritisak na pravoslavne sveštenike i vernike. Pavelić je 3. maja 1941. godine doneo Zakonsku odredbu o prelazu sa jedne vere na drugu koja je propisivala regulisala prevođenje pravoslavaca na katoličanstvo.

- Sigurno je da vatikanski arhivi imaju veoma preciznu dokumentaciju baš o tom vremenu i tim postupcima. Poznato je i da je Stepinac pisao papi izveštaje, ali su oni dolazili do Vatikana i iz drugih izvora. Hoće li to biti predstavljeno javnosti i kada će se to dogoditi veoma je teško reći - kažu u Vatikanu.