MILAN Nedić nije bio ni mučenik, ni ratni zločinac. O njega će se ogrešiti svi koji pokušavaju da ga izjednače sa Antom Pavelićem. I sam je u pismima Vladi u Londonu molio da ga ne identifikuju sa tim “najvećim krvnikom srpskog naroda”, zbog koga je, između ostalog, pristao na kolaboraciju s Nemcima.

Ovo je danas, tokom predavanja “Milan Nedić u srpskoj istoriografiji”, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, rekla prof. Filozofskog fakulteta dr Mira Radojević. Ovo predavanje četvrto je po redu u okviru ciklusa “Kontroverze u srpskoj istoriografiji”, koji organizuje SANU.

Ona je istakla da se Nedić ne može abolirati jer je od Nemaca očekivao da mu pomognu da ujedini teritorije na kojima su Srbi činili natpolovičnu većinu, kao ni zbog posete Hitleru, kada je Nemačka već gubila rat. Ali, da bi se razumela njegova ličnost, potrebno je sagledati to vreme i masovne represalije nad srpskim stanovništvom:

- Nemci su tretirali užu Srbiju onako kako nisu tretirali nijednu okupiranu teritoriju u Evropi. Stalno su pretili da će dozvoliti ustaškim, mađarskim i bugarskim jedinicama gašenje ustanka. Prvi je prof. Branko Petranović, osamdesetih godina, postavio pitanje koliko su takve okolnosti uticale na Nedićeve postupke. Razumeo je njegove pokušaje da sačuva “biološku supstancu srpskog naroda”, ali i primetio da je morao biti svestan svoje odgovornosti.

Pomenula je i nemačka dokumenta iz kojih se vidi da je Nedić bio u duševnom rastrojstvu, pretio samoubistvom, tražio da ga uhapse i odvedu u logor, a ako ne, da ga streljaju. Ovo je usledilo pošto su bugarski okupatori ušli u sedam srpskih okruga i zapretili aneksijom.

- Danas deo istoričara neselektivno abolira sve koji su učestvovali u kolaboraciji, drugi su i dalje oprezni u strahu da sve što je srpsko ne bude okarakterisano kao velikosrpsko, dok treći izvlače istorijsku vertikalu “zla koje je počinila srpska nacija”, od Nedića do Srebrenice - konstatuje prof. Radojević.


NIJE KRIV ZA PRINUDNI RAD

NEDIĆ nije kriv za odvođenje ljudi na prinudni rad. Po rečima prof. Radojević, mnogi su na rad otišli dobrovoljno, a ne prinudno, jer je to donosilo kakav-takav prihod.