Bez bankarske tajne za imovinske karte

JAVNI funkcioneri moraće ubuduće da prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije ne samo imovinu i prihode u zemlji, već i u inostranstvu, i to ne samo oni, već i njihovi roditelji, usvojitelji, deca i eventualni usvojenici. Ovo se odnosi i na one koji žive pod istim krovom, kao i na one koji stanuju odvojeno.

Takođe, banke neće moći da odbiju da Agenciji dostave podatke od značaja za proveru izveštaja funkcionera, pozivajući se na bankarsku tajnu. Novi zakon obavezuje i njih i Narodnu banku da dostave podatke o računima funkcionera i poslovnim odnosima sa bankom njega i sa njim povezanih lica.

Sve ovo predviđa Nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji će biti na javnoj raspravi do 15. novembra.

Ukoliko je funkcioner ponovo izabran, imenovan ili postavljen na istu funkciju i kod njega nema promene imovinske karte, nije dužan da Agenciji podnese izveštaj, već samo da je o tome pisano obavesti. Zakon pomera i rok za podnošenje imovinskih karti s kraja januara na 15. maj, kada ističe rok za podnošenje godišnje poreske prijave na dohodak građana.

Agencija će imati obavezu da postupa i po anonimnim prijavama i imaće neposredan pristup podacima iz registara koje vode Uprava za trezor, Agencija za privredne registre i drugi organi vlasti. Ova nezavisna institucija dobija i pravo neometanog pristupa službenoj evidenciji organa javne vlasti, pravnih lica i preduzetnika.

Od pravila da funkcioner sme da obavlja samo jednu funkciju postojaće dva izuzetka: kada ima obavezu da istovremeno obavlja dve ili više funkcija (predsednik Vrhovnog kasacionog suda je istovremeno i predsednik Visokog saveta sudstva) i kada stekne više položaja na koje ga biraju građani.

Postoje, međutim, i rešenja za koja se zalagala Agencija, a koja nisu prošla. Jedno od najvažnijih, prema rečima Tatjane Babić, direktorke Agencije, jeste prelazak na novi režim kumulacije javnih funkcija.

- Trebalo bi predvideti prelazni period od šest meseci u okviru kojeg funkcioneri koji se trenutno nalaze na dve ili više javnih funkcija moraju da se opredele koju će od njih obavljati. Nacrt ne predviđa takvu obavezu, što znači da bi oni bili u povoljnijem položaju, jer bi mogli da ostanu na funkcijama do isteka mandata, bez obaveze da se opredele. Predložili smo i da se produži rok zastarelosti za propisane prekršaje sa godinu na pet godina, čime bismo izbegli da prekršaji zastarevaju - kaže Babićeva.

Ona dodaje da je važno i pitanje položaja zaposlenih u Agenciji, koji je po postojećem zakonu isti kao i položaj ostalih državnih službenika. Po Nacrtu, kako objašnjava Babićeva, zaposleni u Agenciji bi bili u neravnopravnom položaju, jer bi samo za njih važile zabrane i obaveze koje važe za funkcionere (na primer, da prijavljuju imovinu i prihode), i svaka povreda zakona bila bi kvalifikovana kao teža povreda radne obaveze uz mogućnost otkaza, dok bi im plate bile iste kao državnim službenicima.