Mesečno 5.000 sporazuma o priznanju prekršaja sa saobraćajcima

OD kada je promenjen Zakon o prekršajima, pre tri meseca, prema podacima MUP-a, u celoj Srbiji se svakodnevno sklopi oko 270 sporazuma o priznanju prekršaja, zarad manje kazne. Na mesečnom nivou, doskora je sklapano po 1.000 i manje sporazuma mesečno, a sada ova brojka dostiže 5.000.

Samo u glavnom gradu ukupno je sklopljeno 19.000 sporazuma, od čega dve trećine od marta, kaže, za "Novosti", Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu:

- Osim restriktivnih mera prema učiniocima prekršaja koji izbegavaju odgovornost, zakon pruža i neke pogodnosti za one građane koji uredno izmiruju obaveze i odazivaju se na sudske pozive, a takvih je više od 90 odsto.

Jedna od njih je pojednostavljena procedura prilikom sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja. Mada je institucija ovog sporazuma prilično zaživela, mnogi i dalje ne znaju kakav je tačno postupak.

- Kada građanin sazna da je protiv njega pokrenut prekršajni postupak, odnosno kada dobije poziv, od tog trenutka pa do donošenja prvostepene presude on može da podnese zahtev za sklapanje sporazuma o priznanju prekršaja. To može da uradi bukvalno istog dana kada dobije poziv. Ukoliko je u pitanju saobraćajni prekršaj, podnosi ga saobraćajnoj policiji, a ako je komunalni - nadležnoj inspekciji - objašnjava Pašalić.

Zahtev za potpisivanje sporazuma može da podnese i podnosilac prijave, odnosno MUP ili inspekcija. Sporazum se može odnositi na svaku vrstu prekršaja osim na one prekršaje za koje je predviđeno kažnjavanje prekršajnim nalogom i na fiksne kazne.

Nesavesni vozači u Beogradu zahteve za sporazumno priznanje podnose ispostavi saobraćajne policije u Ulici kraljice Jelene, u Rakovici, dok u ostalim gradovima to čine u njihovim ispostavama. Pošto je ceo sistem umrežen, i mogućnost sklapanja sporazuma pokriva celu Srbiju. To, konkretno, znači da neko ko učini prekršaj u Užicu može da se dogovori da se sklapanje sporazuma obavi u Beogradu, ukoliko tu živi, da se ne bi dodatno izlagao trošku i putovao u drugi grad.

- Ovaj sporazum je moguć kada je neko ko je učinio prekršaj svestan svoje krivice, i želi brzo, zakonito i efikasno da reši problem. On će ponuditi sporazum i, ukoliko ovaj bude prihvaćen, sigurno će dobiti manju novčanu kaznu nego u redovnom postupku i manji broj dana zabrane upravljanja motornim vozilom - kaže Pašalić.

U odnosu na prethodni period, sud sada više ne zakazuje pretrese i ne ocenjuje da li je potpisani sporazum pravedan ako se već podnosilac prijave saglasio da su se stekli uslovi za njegovo sklapanje. On sada, prema Pašalićevim rečima, samo brine o tome da li je okrivljeni dao izjavu svestan posledica sporazuma i da je nije slučajno dao u zabludi ili pod prinudom. Podnosilac zahteva obaveštava sud o tome da je sporazum sklopljen i na osnovu potpisanog priznanja donosi se presuda.

Institut sporazuma, koji postoji već nekoliko godina, ranije je bio nepopularan, jer su građani mogli da se sporazumeju samo u okviru intervala zaprećene kazne za to, konkretno delo. To znači da, ukoliko je zaprećena kazna 800.000 - dva miliona dinara, sporazum ne može biti potpisan na iznos manji od 800.000. Sada se uzimaju opšti minimum i maksimum iz Zakona o prekršajima. Za fizička lica minimum je 5.000 dinara, za pravna 50.000, za preduzetnike 10.000.