SVETI sinod Ruske pravoslavne crkve (RPC) u ponedeljak će na vanrednoj sednici doneti konačnu odluku da li će učestvovati na Svepravoslavnom saboru, čiji je početak planiran za 17. jun na Kritu. Od stava Moskovske patrijaršije u velikoj meri zavisi da li će istorijski sastanak najviših delegacija pravoslavnih crkava uopšte biti održan, odnosno da li će imati samo tehnički karakter.

Srpska pravoslavna crkva, koja je iznela niz primedbi na predloženi dnevni red, dokumente predviđene za razmatranje, kao i način donošenja odluka, preporučila je odlaganje Sabora, ali bez otkazivanja već zakazanog skupa. Sveti sinod SPC predložio je da se kritski sastanak iskoristi za nastavak konsultacija i pripreme za veliko sabranje pravoslavnih poglavara i arhijereja.

- Postoji mogućnost da Moskovska patrijaršija odbije učešće na Saboru. Ova mogućnost posebno je verovatna posle otkazivanja učešća Antiohijske, Bugarske i Gruzijske crkve, kao i rezervisanog stava naše crkve - objašnjava sagovornik "Novosti" iz SPC. - Moguće je da se Ruska crkva pridruži našem zahtevu da se Sabor odloži, a vreme do tada iskoristi za bolju pripremu skupa.

Na ovakav scenario upućuje niz signala koji su prošle nedelje stigli iz Moskve. Šef odeljenja za spoljne odnose RPC mitropolit Ilarion (Alfejev) posle objavljivanja pisma patrijarha Irineja poglavaru Vaseljenske patrijaršije Vartolomeju naglasio je da odluke Sabora bez prisustva svih crkava neće imati legitimitet. Najveća pravoslavna crkva na svetu zatražiće i hitno održavanje predsaborske konferencije čiji bi zadatak trebalo da bude razmatranje primedbi koje su iznele nezadovoljne crkve.

U ovom krugu će se naći i SPC, koja je iznela svoje nezadovoljstvom što se nijedan od njenih predloga nije našao na dnevnom redu Sabora. Patrijaršija u Beogradu je očekivala da će joj biti omogućeno da na ovom skupu iznese problem koji ima sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, zbog nelegalnog delovanja njenih sveštenika u istočnoj Srbiji. Nekanonsko delovanje rumunskih klirika i osnivanje paralelne episkopije, zbog čega su odnosi između dve crkve pred pucanjem, postalo je ključni razlog za odbijanje učešća Srpske patrijaršije na sastanku na Kritu.

Patrijaršije koje su otkazale učešće na kritskom sastanku navele su niz razloga za svoje poteze. Oni se pre svega tiču međusobnih problema koje imaju jedne sa drugima, ali i odbijanja Vaseljenske patrijaršije da rešenja ovih pitanja uvrsti u pripremu Sabora. Poslednja crkva koja je otkazala putovanje na Krit je Gruzijska, koja je svoj otkaz obrazložila nezadovoljavajućim devetim mestom u zvaničnom poretku crkava Vaseljenske patrijaršije - Diptihu. Gruzijci su nezadovoljni i što su sa liste tema skinuta važna pitanja koja se tiču sticanja braka i kalendara.


PROBLEM I PROCEDURA

CRKVE koje su se usprotivile održavanju Sabora na Kritu kritikovale su i predviđenu proceduru u kojoj će delegacije raditi. SPC je upozorila na nejasan položaj episkopa, za koje nije precizirano da li će imati status učesnika ili posmatrača. Upozoreno je i na činjenicu da neće svi biti ravnopravni, jer je pojedinima uskraćeno pravo glasa. Patrijaršiji u Beogradu nije po volji ni što je patrijarh vaseljenski Vartolomej, kao predsedavajući, sebi dao preširoka prava, što je ugrozilo princip saborske jednakosti.