KNEZ Aleksandar Karađorđević sahranjen je danas na Oplencu, u porti iza oltara Crkve Svetog Đorđa u kojoj počivaju njegovi slavni preci. Čukununuka vožda Karađorđa, starijeg sina kneza Pavla, do večne kuće ispratili su članovi porodice, predstavnici Vojske Srbije i stotinak građana, uglavnom iz Topole i njegove voljene Šumadije. Od ranih jutarnjih časova, ljudi su, u tišini, odavali poslednju poštu, palili sveće "srpskom plemiću, svom knezu, ponosnom Šumadincu" i upisivali se u knjigu žalosti.

Tačno u 10 časova i 15 minuta oglasila su se crkvena zvona. Pre početka crkvenog obreda, vence na odar kneza Aleksandra, prekriven zastavom Srbije, položili su predsednik Republike Tomislav Nikolić, u ime Vlade Srbije Vladimir Božović, savetnik premijera Aleksandra Vučića, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom i najstarijim sinom Petrom, predstavnici Kola srpskih sestara i Udruženja "Kraljevina Srbija"...

Zaupokojenoj liturgiji i opelu, koje su u hramu na Oplencu služili vladike šumadijski Jovan i australijsko-novozelandski Irinej, osim porodice kneza Aleksandra - supruge Barbare i sinova Mihaila, Sergeja i Dušana, sestre kneginje Jelisavete i članova porodice Karađorđević - prisustvovali su i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, predstavnici MUP Srbije, izaslanici vladarske kraljevske porodice Lihtenštajn, predstavnici evropskih kraljevskih porodica, diplomatskog kora, mnogobrojni prijatelji, saradnici, poštovaoci....

ČESTO JE DOLAZIO - Ispunila mu se zavetna želja da počiva u otadžbini, u Šumadiji - kaže deda Marko (80), iz Lipova. - Često je dolazio, videlo se da mnogo voli Srbiju. Otkad je 2000. godine dobio naša dokumenta, knez je koristio svaku priliku da dođe u otadžbinu. Neka večno i mirno sada počiva u njoj.
- Bio je otmen i dostojanstven, pravi knez, ali i vrlo neposredan, ljubazan i drag čovek - nastavlja Mirka iz Topole. - Voleo je da šeta našim gradom, da vidi i sretne što više naroda, da sa svakim popriča.

- Na put i susret sa večno živim i vaskrslim Bogom pošao je i naš plemeniti i dobri knez Aleksandar - rekao je u zaupokojenoj besedi vladika Jovan. - Našeg dobrog kneza upoznao sam ubrzo po dolasku u Eparhiju šumadijsku. Često je dolazio, mnogo smo razgovarali o svemu, o njegovom životnom, trnovitom putu. Ono što sam video, doživeo i osetio, to je da je knez imao veliko srce, ljubav prema svima. Zračio je dobrotom i toplinom. Video sam i osetio da voli svoj narod i Srbiju, svoju lepu Šumadiju. Govorio je - ja sam Šumadinac, pa pilot, pa knez. Neka ga molitve Svetog Georgija, zaštitnika hrama na Oplencu i zaštitnika Topole, prate do carstva nebeskog. Neka ti gruda voljene Šumadije u kojoj ćeš dočekati vaskrsenje bude laka.

Posle liturgije i opela, kovčeg kneza Aleksandra iz hrama na Oplencu izneli su pripadnici 98. vazduhoplovne brigade iz Lađevaca. U grobnicu urađenu od venčačkog mermera na kojoj piše "Aleksandar 1924-2016", spustili su ga šestorica kneževih Šumadinaca, uglednih domaćina iz Vojkovaca i Jarmenovca. Odeveni u šumadijske narodne nošnje, s crnim florom oko ruke, Mirko i Milan Arsenijević, Dragan Jovanović, Milivoje Gavrilović, Mihailo Nedeljković i Predrag Luburić ne kriju tugu i suze...

- Ovo je za nas tužan, ali poseban dan, jer smo odabrani i imamo čast da kneza položimo u večnu kuću - kaže Dragan Jovanović. - Niko od nas ga nije ni poznavao ni sreo, ali smo saznali da je kneževa želja bila da se Šumadinci poslednji oproste od njega. A mi smo dobri domaćini i potičemo iz tradicionalno monarhističkih porodica. Nek mu je laka, voljena, zemlja šumadijska.

Nad grobnicom iza oltara Crkve Svetog Đorđa, od oca se, na kraju sahrane, oprostio najmlađi sin Dušan. Izrecitovao je vrlo dirljivu pesmu o susretu u životu i budućem susretu u večnosti.


GRUMEN SLOVENAČKE ZEMLjE

Na odar kneza Aleksandra, u četvrtak posle podne grumen zemlje iz Slovenije, upakovan u mali pehar, položio je Nani Poljanec iz Rogaške Slatine. On je vlasnik privatnog muzeja posvećenog dinastiji Karađorđević. Kako nam je rekao, zemlju iz Slovenije doneo je kao što su to njegovi sunarodnici uradili 1936. godine na sahrani kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.

GROBNICA

Knez Aleksandar Karađorđević preminuo je u 92. godini, 12. maja u Parizu, gde je proveo poslednje godine života. Mesto svoje sahrane u porti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu odredio je sam. Pre osam godina, knez je grobnicu namenio sebi i supruzi kneginji Barbari od Lihtenštajna. Za tu odluku zatražio je i dobio blagoslov vladike šumadijskog Jovana, a o svojoj želji obavestio je i patrijarha srpskog Irineja.