JA sam Šumadinac i pilot, tako bih voleo da me pamtite. Jesam i knez, ali to je za mene manje važno - govorio je Aleksandar Karađorđević.

Najstariji sin kneza namesnika Pavla i kneginje Olge preminuo je u četvrtak, u 92. godini, u Parizu, gde je i živeo poslednjih nekoliko decenija. Knez Aleksandar će, po sopstvenoj želji, biti sahranjen u porti hrama na Oplencu. S tog mesta, kako je govorio, moći će da "gleda na Šumadiju".

Doajen kraljevskog doma, do juče najstariji Karađorđević, bio je rođeni brat princeze Jelisavete, unuk kneza Arsena Karađorđevića, mlađeg brata kralja Petra Prvog, praunuk kneza Aleksandra Karađorđevića i čukununuk vožda Karađorđa. Rođen je 13. avgusta 1924. godine u Vajtlodžu u Velikoj Britaniji. Studirao je u koledžu Iton u Engelskoj. Posle prevrata 27. marta 1941. godine, s porodicom odlazi u izgnanstvo u Grčku, a zatim u Egipat, Keniju i Englesku.

U Drugom svetskom ratu angažovao se kao pilot-dobrovoljac Kraljevskog vazduhoplovstva Velike Britanije, a posle rata je bio i pilot civilnog vazduhoplovstva. Iz dva braka ima petoro dece, četiri sina i kćerku. Godine 1955. oženio se princezom Marijom Pijom Savojskom, kćerkom italijanskog kralja Umberta Drugog i princeze Mari-Žoze od Belgije, inače praunukom kralja Nikole Prvog Petrovića Njegoša. Sa drugom suprugom, princezom Barbarom od Lihtenštajna, s kojom se u građanskom braku venčao 1973. godine, ima sina kneza Dušana Karađorđevića.

- Aleksandar je bio moj heroj - kaže, za "Novosti", kneginja Jelisaveta Karađorđević. - Kada smo odlazili iz Beograda, sećam se, sve vreme me je držao u krilu i čitao mi bajke da me smiri. Bila sam uplašena, imala sam samo četiri godine. Ali moj najstariji brat je bio tu. Uz njega sam se manje bojala. Životi su nas kasnije odveli na različite strane, nismo se često viđali. Kada je pre četvrt veka promovisana knjiga o našem ocu, ja sam se već vratila u Beograd. Karađorđevići su u to vreme i dalje teško ulazili u Srbiju. Morala sam da tražim dozvolu za njega. Nije bilo lako, ali dobio ju je.

ODANI PATRIOTA SRBI iz Pariza pamtiće ga kao narodskog kneza, odmerenog, učtivog čoveka, kraljevskog držanja, bliskog običnim ljudima i odanog patriotu. Često je, u pratnji svoje supruge princeze Barbare, mogao da se vidi na humanitarnim skupovima, na svečanostima u ambasadi, crkvi i dijaspori. Redovno je, dok ga je zdravlje služilo, posećivao i Srpsko vojničko groblje u Tijeu nadomak Pariza.

Knez Aleksandar je govorio da je najznačajnija ličnost njegovog detinjstva bio njegov stric kralj Aleksandar Ujedinitelj. Često se događalo da mu pri pomenu stričevog imena oko zasuzi.

- Sve vreme je branio istorijsku ulogi svoga oca kneza Pavla i njegov pokušaj da poštedi Srbiju od tragedije Drugog svetskog rata - govori Srđan Stanišić, predsednik Fondacije kneza Aleksandra Karađorđevića. - Pažnju srpske javnosti posebno je privukao 1999. godine, kada je srpskom narodu uputio izvinjenje zbog učešća porodice Karađorđević u stvaranju Jugoslavije. Jugoslaviju je smatrao tragičnom greškom.

Iste godine istupio je iz masonske lože zbog bombardovanja Srbije. U Srbiju je došao posle pada režima Slobodana Miloševića. Godinu kasnije, bio je gost komandanta avijacije SRJ, i tom prilikom je avionom "supergaleb" leteo iznad Srbije. Od tada je, u želji da nadoknadi izgubljeno vreme, često dolazio u otadžbinu. Obišao je celu Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, bio na Hilandaru.

- Kada se posle mnogo godina vratio u Srbiju, prvo je otišao u kriptu Crkve Svetog Marka da obiđe grobove kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, kako bi se u ime porodice Karađorđević izmirio sa drugom srpskom dinastijom - kaže Stanišić. - Od tog dolaska pa do same smrti, insistirao je na pomirenju i ujedinjenju srpskog naroda. Posebno je bio zabrinut za položaj Srba i svetinja na Kosovu i Metohiji. Obišao je sve enklave i manastire. Molio je za pomoć Ujedinjene nacije i Evropsku uniju. Bio je srpski plemić u pravom smislu te reči.


VELIKI DžENTLMEN

- MOJA supruga Brigita i ja veoma smo potreseni i tužni zbog gubitka kneza Aleksandra. Bila je privilegija poznavati ga - kaže njegov rođak princ Vladimir Karađorđević, sin Andreja Karađorđevića. - Bio je veliki džentlmen, ali i Karađorđević. Ponosan na svoj narod i svoje korene. Voleo je Srbe. Naša srca su s njegovom suprugom i njegovom decom. Vječnaja pamjat!

DVA IZGUBLjENA ŽIVOTA

PREMA porodičnom pravilniku kraljevskog doma iz 1930. godine, nosio je titulu kneza od Jugoslavije, a pasoš naše zemlje vraćen mu je tek 2002. godine.

- Probao sam da izbrojim koliko je vremena prošlo od kada su mi uzeli pasoš. Izbrojao sam otprilike 22.000 dana. To su skoro dva cela izgubljena života. Ali život za mene sada počinje iz početka - izjavio je tom prilikom knez na svečanosti u ambasadi tadašnje SRJ u Parizu.

MOLITVA

- SA tugom sam primio vest o upokojenju mog rođaka, kneza Aleksandra Karađorđevića - kaže, za "Novosti", princ Aleksandar Drugi Karađorđević. - Moja supruga, ja i čitav kraljevski dom, pridružujemo se žalosti i upućujemo najdublje saučešće porodici kneza. Naše molitve i misli su sa njegovom porodicom u ovom tužnom trenutku.