Aleksandar Čotrić: Ne pamtimo kao Jermeni

Autor je predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom

18. 02. 2016. u 19:45

Александар Чотрић: Не памтимо као Јермени
Dok Jermeni brižljivo čuvaju sećanje na svoje stradale i o tome upoznaju ceo svet, mi se neverovatno nebrižno odnosimo prema tri miliona Srba stradalih u Prvom i Drugom svetskom ratu

NEDAVNO sam, po drugi put za godinu dana, posetio memorijalni centar Cicernakaberd u Jerevanu, podignut 1967, u spomen na milion i po Jermena umorenih tokom genocidnog istrebljenja od 1915. do 1923. godine.

Koliko je mnogo ljudi tada izgubilo živote, pokazuje činjenica da današnja Jermenija ima tri miliona stanovnika. Memorijalni centar je izgrađen posle okupljanja više od sto hiljada Jermena, koji su na pedesetogodišnjicu početka progona i ubijanja protestovali zbog ćutanja sovjetskih vlasti i skrivanja velikog zločina.

U okviru kompleksa nalaze se obelisk, večna vatra, zid sećanja i muzej u kojem su izložene fotografije, knjige, časopisi, originalni dokumenti, video-snimci i drugi artefakti koji svedoče o stradanju jermenskih hrišćana od vlasti Otomanske imperije. Cicernakaberd, što u prevodu znači "lastino gnezdo", nalazi se na brdu iznad glavnog grada Jermenije i posećuju ga delegacije, novinari i turisti koji iz inostranstva dolaze u ovu zemlju.

Dok sam boravio u Jerevanu, u svakom trenutku nametala su mi se poređenja između jermenskog i srpskog naroda. Iako geografski daleko, Srbi i Jermeni su bliski po veri, kulturi, mentalitetu i tradiciji. Oba naroda su mnogo stradala.

Postoji, međutim, i bitna razlika. Dok Jermeni brižljivo čuvaju sećanje na svoje stradale i o tome upoznaju ceo svet, mi se neverovatno nebrižno odnosimo prema tri miliona Srba stradalih u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Tridesetak parlamenata širom sveta usvojilo je rezolucije o priznavanju i osudi genocida nad Jermenima. Genocid nad srpskim narodom od 1914. do 1918. i od 1941. do 1945. nije osudio ni srpski parlament. Mi ni posle jednog veka od početka Velikog rata nismo izgradili memorijalni centar koji bi upoznavao i podsećao, i nas, i ceo svet na srpska stradanja. Takva nebriga, nažalost, stvara uslove da se ponovo pojave zločinci, poput Adolfa Hitlera, koji je 1938. godine rekao: "Ko se još seća Jermena?"

Jermena se svet, sa velikim zakašnjenjem, ipak setio. Bojazan je, međutim, da će srpske žrtve prekriti zaborav.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

konan

18.02.2016. 20:01

Ti druze Cotricu i ne treba da se bavis srpskim narodom! Da se ne zaboravi, bio si jedan od onih "narodnih" poslanika koji su glasali za vreme vlade Vojislava Kostunice za zakon kojim se dozvoljava uvoz 11 puta radioaktivnije hrane i prehrambenih proizvoda u odnosu na prethodni zakon! Tvoj predsednik Draskovic je tada kao ministar dao saglasnost da NATO trupe mogu prolaziti kroz Srbiju itd...

sydney

20.02.2016. 14:19

@Vuk S. Karadzic - VUCE, da poznajes svoj jezik verovatno bi shvatio da su vecina kroatizama u stavari srpske/slovenske reci i neke se vise nadju u knjizevnosti nego dnevnom govoru.ili, "srbizmi" poput, donacija, suicid, i slicnih engleskih kovanica verovtno bolje zvuce...to je jedina stvar na kojoj hrvatskoj zavidim - cuvaju i razvijaju svoj jezik bez nepismenih novinara koji pisu budalastine prevodeci nestrucno sto se vremenom nazalost odomaci. nama ja slabo sta sveto... upravo o cemu covek pise

Dumar

18.02.2016. 20:15

Da da, to smo mi, to. Nikada se opametiti necemo. Ko ne ume da postuje svoju proslost, kao slepac gleda u buducnost.

From South

18.02.2016. 21:11

Nije problem sjecanje i pijetet prema nevinim zrtvama, vec je problem u tome da su upravo Srbi fabricirajuci i visestruko uvecavajuci broj zrtava, ponajprije u Jasenovcu a onda i ostala stratista di su ubijani Srbi, ucinili sve da omalovaze i minimiziraju te zrtve. Zato danas za Jasenovac nije briga ni Srbe ni Hrvate. Prve zbog saplitanja u lazi, i fabriciranja, a druge zbog lazi prvih. Bitno je spomenuti da je tek manji dio Hrvata podrzavao Ustase i pristupao njima, uz obalu ih nije bilo npr.

Aleksandar, Republika Srpska

19.02.2016. 07:43

@From South - Mnogo griješiš,svjesno ili ne. Zarad nove politike bratstva i jedinstva nakon II svj. rata nije provedeno obuhvatno istraživanje o tačnom broju žrtava sistema logora Jasenovac,. Na pr. Kozarska Dubica (ranije Bosanska Dubica) koja se nalazi blizu Jasenovca, nikada poslije rata nije dostigla broj stanovnika kao prije rata. NDH je bila jedina tvorevina koja je imala logor za djecu, 20000 kozarske djece je ubijeno u ovom logoru.

Aleksandar, Republika Srpska 2

19.02.2016. 07:49

@From South - Kako je rat odmicao, sve više Hrvata je bilo u ustaško-domobranskim divizijama, tako da nije tačno da je manji dio Hrvata podržavao ustaše.Bilo ih je i na Staljingradu.Zašto ljudi iz Dalmacije i sa ostrva ne vole Pavelića, jednostavno je. Zato što je dio obale i ostrva prepustio Italiji, što je za Hrvate sa tih područja bilo razočarenje.Uostalom, svi smo vidjeli snimke ulaska njemačke vojske u ZG...

nn

18.02.2016. 21:38

Boravio sam u Jermeniji prve nedelje januara. Ljudi su zaista ljubazni, predusretljivi i voljni da pomognu. Ali, kad cuju da ste iz Srbije, jos vise se trude da budu od pomoci. Lepo je biti Srbin u Jermeniji! Topla preporuka putovati tamo!!!

zola

18.02.2016. 21:39

U trenutku sam hteo da ospem paljbu po komunistima ( srpskim naravno) kao jedinim krivcima za tu nasu sramotnu "zaboranost", ali se setih da posle 1918- te na vlasti nisu bili komunisti vec neki drugi. A ti drugi su opet bili "zaboravni" zbog neke druge ideje , a to je ideja jugoslovenstva. I složiše se kockice. Dve ideje, pokazalo se, pogubne po Srbiju kao drzavu, Srpstvo, narod, pogubne po sve....A zašto bi onda nosioci tih ideja imali obzira i prema milionskim srpskim zrtvama u 20-om veku?!

Ратко

19.02.2016. 09:57

Не треба се чудити што нас је тако мало, већ како то да нас уопште има.