SRBIJA je, zauvek, izgubila još jednog genijalca. Filipa Brkovića, doktora nauka i najmlađeg diplomca Beogradskog univerziteta. Preminuo je u Briselu, iznenada, prošlog petka, posle kratke bolesti, tek što je 16. decembra, dan pred rođendan, dobio doktorsku titulu. Narednog dana napunio je 29 godina. Rad koji je branio bio je namenjen stvaranju sistema koji će poljoprivrednim proizvodima Srbije na duže staze omogućiti lakši pristup svetskom tržištu, i čemu je želeo da se posveti po povratku u zemlju i primeni sve što je, tokom školovanja, izučio i naučio.

- Ovakav rad, ovakav izuzetan doktorat, još niko nije prezentovao - kazao je Filipov mentor profesor dr Metju Votson, sa Univerziteta Vorik u Briselu.

- Ovaj mladi čovek, izuzetne energije, ponos je i velika nada, ne samo ovog univerziteta, već čitavog društva koje teži boljem.

Posle odbrane doktorata Filip se javio drugovima s kojima je, svih ovih godina, kovao planove i snove za budućnost.

- Nešto kašljucam, želim malo da se odmorim, pa posle krećemo da menjamo svet - napisao im je.

Nekoliko dana kasnije svima je uputio praznične čestitke, na njima je bio prvi crtež njegovog i sina njegove supruge Katarine, Mihaila. I, to je bila njegova poslednja poruka.

Preminuo je, kako su mediji preneli, od entero virusa, koji mu je napao najpre pluća, potom čitavo telo". Rad njegovog srca opadao je sve više. Pao je u komu. I, nažalost, iz nje se nije vratio.

MOĆ JEDNOG SATA Drugovi Filipa Brkovića pričaju nam da je najpre želeo da objavi već pripremljenu knjigu "Moć jednog sata". Lajtmotiv ovog rada je svojevrsna lekcija šta sve čovek može, kada ima snagu, volju i ljubav da učini tokom samo jednog sata.

Nemerljiv bol, gotovo opipljiv, obuzeo je porodični dom njegovih roditelja, tate Iva, mame Jelene i sestre Dijane, koja je gotovo uoči bratove smrti položila pravosudni ispit. Nisu imali vremena ni da se zajedno raduju. Filipovom doktoratu i Dijaninom ispitu. Iz njihove kuće u Beogradu uvek se čula pesma (tata Ivo je deo hora "Krsmanac", dugogodišnji radnik Radio Beograda), Filipova gitara i violina, kojima je vladao isto kao i naukom.

Bliski rođak ove nesrećne porodice Stanko Brković, jedan od osnivača Studija B, priča za "Novosti":

- Od rođenja se uvek isticao, po svemu i među svima. U svemu je bio prvi, a među svima najmlađi. Fakultet političkih nauka, smer međunarodnih odnosa, završio je za tri godine. Sve ocene, sve desetke. Odmah je upisao i master studije iz političke analize i menadžmenta, usavršavanje je nastavio na studijama Univerziteta Kembridž, i to kao stipendista britanske vlade.

Stanko Brković vraća se u vreme kada je njegov Filip bio u trećem razredu gimnazije, Treće beogradske. Još tada je zadivio profesore, kada je napravio svojevrsni priručnik - "Kako je skraćeno moguće savladati gramatiku srpskog". I ne samo tada, Filip je i pre iznenađivao neverovatnim darom govora, čudesnim idejama i interesovanjima. Ali, njega je krasilo i to što se, kao malo ko iz njegove generacije, interesovao i za tradicionalno. Želeo je da zna svoje korene i iz njih usvajao najlepše lekcije.

- Poželeo je da vidi odakle potiču naši Brkovići - priča Stanko. - Zajedno smo, zamislite, po njegovoj želji, išli u Velike, pod Čakor. Otuda su se Brkovići preselili u Metohiju. Poželeo je da vidi i Pećku patrijaršiju, da prespava, tamo, uz stari dud.

Tokom studija Filip Brković je upoznao ljubav svoga života, Katarinu, iz Topole.

Filip sa suprugom Katarinom i sinom Mihailom

- Zajedno su studirali, Katarina je danas doktorand u Briselu, pre godinu dobili su sina Mihaila, dali su mu ime po arhangelu Mihailu. Oboje su imali najlepše životne planove. Realne, a opet poletne, u saglasju sa njihovom mladošću.

Ovde zastaje Stanko Brković... Posle teku isprekidane reči...

- Taj mladi čovek, naš Filip, u svemu je bio toliko skroman da je čak od svoje stipendije u Kembridžu uštedeo za stan. Nikada od roditelja dinar nije zatražio. Kupio je, taj stan, u Mirijevu, nije težio za "krugom dvojke". Tu je želeo da se vrati. Nesrećan sam dok gledam ovu fotografiju: on i njegova majka Jelena, na dodeli Filipove doktorske diplome. Takav je red na Univerzitetu Vorik i Libre u Briselu da jedan od roditelja bude na dodeli. Video sam ga i razgovarali smo, poslednji put, pre oko godinu kada mu je umrla baka, očeva majka, koju je neobično voleo. Pamtim i to kako je, kad se ženio, uzeo svoju Katarinu za ruku i poveo crnogorsko kolo. Da ste ga samo videli, tada... Da ste ga samo videli... Voleli biste ga za ceo život, kao što ga vole i poštuju njegovi drugovi u Srbiji i u celom svetu, jer je u sebi nosio ljubav za sve. Voleo je sve. Grlio ljubavlju, čini mi se, čitav svet. Pa, mili bože, zar je takav morao da umre.

Filip Brković biće sahranjen u sredu po podne, na groblju Orlovača. Fakultet političkih nauka posvetiće mu komemoraciju, u četvrtak u amfiteatru, u 17.30.


KAKO DA IH OKUPIM

Prvi nastup Filipa Brkovića bio je u emisiji "Dok anđeli spavaju", Marine Rajević Savić. Imao je tada samo 12 godina. Autorka emisije, zapravo, predstavila je direktorku škole "Ribnikar", Vesnu Filu, a ona je opet, za sagovornika odabrala Filipa. Dečaka u beloj košulji, sa leptir-mašnom. Ovaj njegov prvi nastup bio je praznik za gledaoce. Razredni starešina i profesor engleskog u gimnaziji mu je bila Lidija Beko.

- Baš bih voleo da ih vidim: i Vesnu i Marinu i Lidiju, ali kako da ih sve okupim na jednom mestu - žalio je, kao da je predosećao da do ovog susreta nikada neće doći.