Apotekari zahtevaju istu cenu lekova

FARMACEUTI iz državnih i privatnih ustanova traže da se u svim apotekama obavezno primenjuje jedinstvena cena lekova koji se izdaju na recept, jer sadašnja praksa da se isti medikament prodaje na privatni recept po različitim cenama utiče i na kvalitet i na sigurnost upotrebe.

Pored toga što različiti cenovnici kod pacijenata stvaraju dilemu da li je lek pravi, u ovakvoj tržišnoj utakmici, bez jasnih pravila, postoji velika opasnost i od pojave falsifikata, upozoravaju farmaceuti.

Da bi obezbedili što bolju poziciju na tržištu nekoliko velikih lanaca apoteka, dok su cene lekova bile više nego sada, u proseku bar za 30 odsto, uveli su popuste i do 16 odsto. Iako je ta praksa nastavljena, strukovna udruženja farmaceuta upozoravaju da je sa sadašnjim cenama ta praksa potpuno neodrživa i da se pacijenti s pravom pitaju da li su lekovi koji se prodaju "ispod cene" prošli sve neophodne kontrole.

- Prodaja istog leka po različitim cenama presedan je koji kod nas predugo traje, na štetu pacijenata i apotekara, pa je neophodno što pre utvrditi jedinstvenu, obavezujuću maloprodajnu cenu lekova - glavni je zaključak nedavne Konferencije posvećene rešavanju problema i uređenju farmaceutskog tržišta u Srbiji.

Vlasnici i direktori apotekarskih ustanova saglasni su da farmaceutsku delatnost - licenciranje farmaceuta, zvaničan registar apoteka, njihovu delatnost i još mnogo toga - treba urediti posebnim zakonom prema standardima EU.

- Od 15. decembra radna verzija tog dokumenta je u javnoj raspravi - kaže magistar farmacije Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Farmaceuti ističu da domaće tržište lekova karakteriše nekoliko nepovoljnih činjenica: više od milion i po stanovnika je starije od 65 godina, što predstavlja opterećenje za zdravstveni i penzioni sistem. Za zdravstvo se u Srbiji izdvaja 296 evra po stanovniku, a u Hrvatskoj - 472 evra.

- Statistički podaci pokazuju da je povećana potrošnja lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta i dodataka ishrani - kaže za "Novosti" dr Nada Milovanović Ivančić, direktorka ZU apoteka "Ivančić i sin". - To se dešava zbog erozije cena lekova na recept, jer se proizvođači usredsređuju na preparate iz tzv. otvorenog programa kako bi mogli da prežive. I baš zbog sve prisutnijeg samolečenja otvara se potreba da farmaceuti više nego sad moraju da se posvete svakom ko uđe da kupi lek bez recepta.

U suprotnom, upozorava naša sagovornica, suočićemo se sa ozbiljnim posledicama, jer, recimo, pacijent koji zbog problema sa srcem uzima preparate na bazi acetokumarina, ne mora da zna da ne sme paralelno da uzima i medikamente na bazi acetilsalicilne kiseline kada su prehlada i grip u pitanju, jer time može da našteti sebi.