Država godišnje oduzme 500 dece

IZMEĐU 400 i 500 mališana svake godine biva oduzeto roditeljima zbog nasilja ili nebrige. Više od 1.000 njih godišnje oduzima se privremeno, do konačne odluke suda. Na ovakve odluke, međutim, žali se tek mali broj majki i očeva.

Po ovome se Srbija razlikuje od ostalih evropskih zemalja, posebno Norveške, koju su u poslednje vreme potresali talasi nezadovoljstva i protesti zbog prekomernog i neselektivnog oduzimanja dece, posebno doseljenicima.

- Slučajevi u kojima se roditelji bore da dobiju nazad svoje dete u Srbiji nisu toliko česti jer se kod nas deca izmeštaju iz porodice samo u krajnjoj nuždi, ukoliko roditelji kontinuirano rade na njihovu štetu, zanemaruju ih, zlostavljaju, krše njihova prava, ugrožavaju im zdravlje i bezbednost - kaže Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. - Ti roditelji praktično sami sebe na neki način diskvalifikuju i ne pokazuju interesovanje da vrate decu. Na odluke centara o privremenom izmeštanju Ministarstvo, kao drugostepeni organ, dobije tek 10-20 žalbi godišnje.

Na odluke suda o trajnom oduzimanju, žalbi je još manje.

Procedura nalaže da ukoliko su detetu akutno ugroženi život, bezbednost i zdravlje, centar donosi privremeni zaključak o obezbeđivanju smeštaja, i ono bude premešteno u instituciju ili hraniteljsku porodicu. U međuvremenu, stručnjaci rade sa detetovom porodicom, prate da li su otklonjeni svi uzroci zbog kojih je dete izmešteno. Ukoliko jesu - dete se vraća kući. Ako nisu, tužilaštvo ili centar pred sudom pokreće postupak za oduzimanje roditeljskog prava.

- Siromaštvo nikad nije razlog za izmeštanje dece iz porodice - dodaje Vulević. - Da jeste, oko 400.000 dece bi bilo oduzeto, jer toliko njih prima dečji dodatak. Siromaštvo je samo prateća pojava, najčešće katalizator koji bolje pokazuje da se neadekvatno vrši roditeljsko staranje.

Kako kaže naš sagovornik, centri su bili prinuđeni da izmeštaju decu čak i iz bogatih porodica.

Prema rečima Ljiljane Popović, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, oduzimanje deteta je jedna od najtežih odluka centara. Osim kod direktnog ugrožavanja života i zdravlja deteta, ona se primenjuje i ukoliko su roditelji teško bolesni pa ne mogu da brinu o mališanima, ili ako su uhapšeni. Od privremenog izmeštanja do eventualnog trajnog oduzimanja, centar tokom godinu dana pokušava da pomogne porodici.

Ako je, na primer, problem bio alkohol i sporan roditelj ode na lečenje, stručni tim sastavljen od psihologa, pedagoga i socijalnog radnika može zaključiti da su se stekli uslovi za povratak deteta.

- Do sada smo imali pilot-projekat porodičnog saradnika, koji će od marta ući u državni sistem kao redovna usluga - kaže Popović. - To je služba koja ide na teren, uči roditelje roditeljskim veštinama, savetuje ih.

Naša sagovornica navodi slučaj porodice s troje dece iz koje je bila izmeštena najstarija devojčica zbog nasilja oca. Porodica nije imala ni redovna primanja, ni stan, pa čak ni dokumenta. Porodični saradnik im je pomogao da izvade dokumenta, da ostvare pravo na socijalnu pomoć i dečji dodatak, dobili su obroke u narodnoj kuhinji, pa čak su im obezbedili i smeštaj. Radili su i na narušenim porodičnim odnosima, i devojčica je na kraju mogla da se vrati kući.

Među retkim porodicama koje su pokrenule spor protiv države su i roditelji jedne devojčice koji su se vodili kao nestali, zbog čega je devojčica dobila staratelje. Ispostavilo se da su bili u zatvoru, i odmah po izlasku pokrenuli su preko centra postupak da im dete bude vraćeno. Međutim, bili su nervozni zbog dužine trajanja procedure, pa su se za pomoć obratili i sudu. Ovo dete bi svakako bilo vraćeno kući.

Osim porodičnog saradnika, Vulević najavljuje još jedan novi institut - povremeno hraniteljstvo:

- Reč je o porodicama koje imaju decu s teškim smetnjama u razvoju ili invaliditetom, i koje se s vremena na vreme zamore, pa im je potreban predah da bi sakupile snagu da vrše svoje teške roditeljske obaveze. U tom slučaju dete će na pet-šest dana mesečno prihvatati povremeni hranitelji iz okruženja porodice, koji će tako pomoći roditeljima.

GOLGOTA U SKANDINAVIJI, BEZ SVOJIH MALIŠANA OSTAJU I ZBOG PRANjA RUKU

ZA razliku od Srbije, gde je oduzimanje dece poslednja mera, u skandinavskim zemljama to je često prva. Na stotine roditelja protestovalo je više puta prošle godine u Oslu. Oni su digli glas protiv Službe za zaštitu dece (sistem “Barnevernet”), koja oduzima decu zbog navodnog zlostavljanja, kao u slučaju kad je majka slučajno, oblačeći mališana za odlazak u vrtić, izbila detetu mlečni zub koji se već klatio.

Tokom protesta izbile su na videlo razne priče, kao na primer slučaj Eve Mihalkove, kojoj su dva deteta smeštena u hraniteljske porodice pošto je jedan od dečaka u vrtiću ispričao “da ga je otac pipkao ispod pidžame”. Deca su smeštena kod različitih hranitelja, njihovi roditelji su se razveli, a Eva već godinama vodi sudski postupak za starateljstvo nad decom. Njoj je dozvoljeno da se dva puta godišnje nakratko vidi sa decom, ali sa njima ne sme da priča češki.

Protiv rigidnog norveškog modela pobunio se i češki predsednik, koji ga je uporedio sa “Lebesbornom”, nacističkim programom rasne higijene.

Ruski mediji su objavili da je u Norveškoj od roditelja oduzeta petina dece, odnosno 200.000 mališana, i da je ovaj sistem zaštite pokrivalica za trgovinu decom. S obzirom na to da na 10 dece samo dvoje rađaju Norvežani, ispada da se većina oduzima od doseljenika, najviše Rusa. Optužbe su često banalne i svode se na to da roditelji vrše pritisak na decu terajući ih da uče ili peru ruke, ili na optužbe da hoće da ih ubiju jer je ruska uzrečica u besu “ubiću te”!

Norveški mediji su objavljivali priče o raznim slučajevima, kao na primer o oduzetom dečaku koji je silovan u prijemnoj porodici. Kada je postao punoletan, kupio je oružje i ubio prijemne roditelje. Objavili su i tužnu sudbinu dečaka koji je veoma patio za biološkom majkom, pa su ga toliko kljukali lekovima dok nije postao “biljka”. Na pritisak medija vraćen je majci, ali u invalidskim kolicima!

U susednoj Švedskoj oduzeto je oko 300.000 mališana.