Vladimir Ivić: Poplave ubrzale nabavke

26. 10. 2015. u 12:42

Владимир Ивић: Поплаве убрзале набавке
Konačno je regulisano postupanje u slučaju elementarnih nepogoda. Stiče se utisak da usvojene izmene Zakona o javnim nabavkama predstavljaju korak napred u odnosu na do sada važeći zakonski tekst

U našoj javnosti, poslednjih godina, stvorena je slika da su javne nabavke ništa drugo do izvor korupcije, te da se strogim i rigidnim zakonskim procedurama mogu sprečiti zloupotrebe i suzbiti korupcija, te tako ostvariti velike uštede.

U tom cilju, krajem 2012. godine donet je Zakon o javnim nabavkama, promovisan kao zakon kojim će se smanjiti korupcija i ostvariti značajne uštede budžetskih sredstava. Ne sporeći određene pozitivne pomake koje je ovaj zakon doneo, naročito u pogledu transparentnosti postupka, uvedene mere, koje su imale za cilj da suzbiju korupciju i ostvare enormne uštede, izgleda da nisu dale očekivane rezultate. Naprotiv, pojedine odredbe koje su regulisale planiranje javnih nabavki, traženje raznih saglasnosti radi sprovođenja postupaka, kao i mnoštvo drugih nepotrebnih formalnosti, za posledicu su imale usporavanje postupaka, smanjivanje efikasnosti, te često ugrožavale nesmetano odvijanje procesa rada.

Manjkavosti Zakona o javnim nabavkama naročito su se videle prilikom prošlogodišnjih poplava. U nastaloj vanrednoj situaciji, bilo je neophodno reagovati brzo, na prvom mestu kako bi se obezbedili uslovi za zbrinjavanje ljudi, kao i da se, odmah nakon prestanka nepogode, što je moguće više otklone posledice prirodne katastrofe, radi brzog obnavljanja proizvodnje. Kako tadašnji zakon nije precizno regulisao hitne situacije, bili smo svedoci različitog postupanja javnih subjekata - od brzog zaključenja ugovora bez ikakve procedure, pa do sprovođenja dugotrajnih postupaka, koji su zbog proteka vremena proizvodili veću štetu nego korist. Sve ovo uslovilo je donošenje posebnog zakona o otklanjanju posledica poplava, koji je po svojoj prirodi lex specialis, te s obzirom na to da je donet za pojedinačnu situaciju, predstavlja zakon privremenog karaktera.

Nešto više od godinu dana posle pomenutih događaja, stupile su na snagu Izmene Zakona o javnim nabavkama. Pošto su iste donete po hitnom postupku, izostala je bilo kakva javna rasprava, te smo tek po njihovom usvajanju mogli da vidimo primedbe koje su se svodile na paušalne ocene, da usvojene zakonske izmene ostavljaju prostor za zloupotrebe i povećanje korupcije. Stručna javnost skoro da se nije oglašavala po ovom pitanju.

Iako donošenje zakona "van očiju javnosti" i po hitnom postupku stvara sliku da se usvaja nešto što nije dobro, posle analize novih zakonskih izmena, stiče se utisak da usvojene izmene Zakona o javnim nabavkama predstavljaju korak napred u odnosu na do sada važeći zakonski tekst. Tu najpre mislimo na usklađivanje zakona sa direktivama Evropske unije iz 2014. godine, koje za cilj imaju pojednostavljenje postojećih procedura i preciznije definisanje pojmova. Za pohvalu je i izbacivanje nepotrebnih, nejasnih i za praktičnu primenu nemogućih zakonskih odredaba, koje su povećale birokratiju, smanjile efikasnost i ekonomičnost postupka i od kojih je, u krajnjoj liniji, bilo više štete nego koristi. Primer za navedeno je smanjivanje formalnosti kod planiranja javnih nabavki ili odredaba o negativnim referencama ponuđača. Na kraju treba pohvaliti uvođenje posebnog poglavlja kojim se reguliše postupanje državnih organa u slučaju elementarnih nepogoda i nesreća, tako da će situacija koja nas je zadesila prošle godine biti zakonski regulisana u delu koji se odnosi na javne nabavke, te će, bar na taj način, eventualna šteta biti manja.


Vladimir Ivić, bivši predsednik Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije