Viškovi hrane za siromašne

SRBIJA će biti prva zemlja u okruženju koja će doneti zakon o viškovima hrane, a ideja projekta je da svi oni koji nisu na listi narodnih kuhinja, a socijalno su ugroženi, dobijaju besplatan obrok. Hrana bi se distribuirala iz institucija kao što su gerontološki centri, predškolske ustanove, ali i iz velikih trgovinskih lanaca.

U realizaciju novih propisa uključena su ministarstva rada, poljoprivrede, trgovine i finansija, a predstavnici radne grupe razmatraju mogućnosti oslobađanja ovih donacija od PDV i načine kontrole bezbednosti hrane.

- Razgovaraćemo sa domaćim i stranim trgovinskim lancima, društveno odgovornim preduzećima, i daćemo im dodatni podsticaj u vidu ukidanja PDV - kaže prof. Vlada Marinković, član radne grupe za izradu zakona i narodni poslanik. - Oni bi bili motivisani smanjenjem troškova, dok će sa druge strane država imati manja izdvajanja iz budžeta za potrebe socijalno ugroženih. Želimo potpunu kontrolu nad viškovima da se ne bi dogodilo da se, kao u Francuskoj, baci hrana vredna nekoliko milijardi evra.

O broju ljudi koji će moći da računaju na ovakav obrok još je, tvrde u radnoj grupi, rano govoriti. Crveni krst i centri za socijalni rad odlučivaće ko ima prava na besplatnu porciju, a kontrola hrane koja će se na ovaj način distribuirati biće na visokom nivou.

Kragujevac je prvi srpski grad u kome je već zaživeo projekat o viškovima hrane, a njihovo iskustvo biće uneto i u nove propise. Oni već pomažu onima koji nisu na spisku narodne kuhinje, a imaju potrebu za obrokom. Besplatna porcija stiže bar dva puta nedeljno, a hranu kontroliše kragujevački Zavod za zaštitu zdravlja.

- Troškovi distribucije obroka su minimalni i niko od korisnika nije ostao bez jela - kaže Mlađan Dimitrijević, direktor Studentskog centra iz Kragujevca i član radne grupe. - Do sada je sva neiskorišćena hrana bila reciklirana, a sad je konačno upotrebljena u prave svrhe.

Najviše viškova hrane nastaje u studentskim menzama, restoranima pri gerontološkim centrima i vrtićima i to u vreme verskih praznika, kada se korisnici odriču nekog obroka. Studenti zbog obaveza na fakultetu često ne stignu na ručak, a vrlo često dame ne žele celu porciju. Na ovaj način niko nije oštećen, a ono što je ostalo se ne baca već prosleđuje najsiromašnijima.

Krajem prošle godine projekat je, prema najavama Ministarstva rada, trebalo da zaživi i u Nišu. Računalo se na 300 do 400 obroka nedeljno iz ovog projekta, međutim, pregovori sa predškolskom ustanovom, gerontološkim centrom i domovima učenika nisu urodili plodom, pošto "više niko nije imao viškove hrane da udeli siromašnima".

BANKE NAMIRNICA

ZAKON po kome supermarketi hranu koju nisu prodali više neće morati da uništavaju, jer je pri isteku roka, već će je donirati narodnim kuhinjama, donet je ove godine i u Francuskoj. Hrvati su u junu dobili propis kojim se uvode banke hrane, a tamošnji trgovinski lanci su i do tada donirali hranu, ali ih to što moraju dodatno da plate svoje donacije sprečava u češćem i masovnijem učestvovanju.